
Његошев маузолеј на Ловћену на крајње непримјерен начин представљен је у споту пјевача Давида Дрешаја, саопштио је Народни музеј Црне Горе.
Они су се огласили поводом објављивања тог спота прошле седмице и, како кажу, негативних коментара које је тај видео изазвао у дијелу домаће јавности.
Напомињу да у захтјеву за снимање нигдје није назначено да се тражи снимање комерцијалног видео спота за пјесму, као ни да ће се снимање обавити исклучиво испред Маузолеја на Ловћену и да ће у њему учествовати плесачице. Кажу да су зато дали сагласност за снимање, сматрајући, како је и наведено у захтјеву, да се ради о снимању пар кадрова, за потребе некомерцијалног видео клипа којим се желе представити природне љепоте Ловћена.
У опису видеа на Јутјубу пише да су снимање одобрили Народни музеј Црне Горе, Иван Мијановић, Унеско и Национални паркови Црне Горе.
Народни музеј је појаснио процедуру за давања сагласности за снимања у објектима којим управља Народни музеј.
„Народном музеју се сваке године обрати велики број продукцијских кућа, медија и инфлуенсера захтјевима за снимање кадрова у циљу промоције културног насљеђа. Како се углавном ради о промотивним и документарним филмовима или видео клиповима, који се снимају у циљу презентације културе и умјетности, Народни музеј истим даје сагласности за снимање, уз претходни захтјев у којем се прецизно наводи шта се жели снимити. Народном музеју Црне Горе недавно се мејлом обратила продукцијска кућа ‘Марс студио’ захтјевом за дозволу за снимање ‘видео клипа умјетника Давида Дрешаја на локацији Националног парка Ловћен’ и да ће њихов стручни тим на професионалан начин ‘дочарати љепоту ловћенског парка’. Како нигђе у захтјеву није назначено да се тражи снимање комерцијалног видео спота за пјесму, као ни да ће се снимање обавити исклучиво испред Маузолеја на Ловћену и да ће у истом учествовати плесачице, Народни музеј је дао сагласност за снимање, сматрајући, како је и наведено у захтјеву, да се ради о снимању пар кадрова, за потребе некомерцијалног видео клипа којим се желе представити природне љепоте планине Ловћен. Будући да објекти Народног музеја имају статус културних добара, за сва могућа комерцијална снимања, сходно законској регулативи, неопходно је тражити дозволу од Управе за заштиту културних добара. Како у захтјеву, а ни у каснијој телефонској комуникацији представника Народног музеја и продукцијске куће нијесу саопштене кључне чињенице за снимање спота, сматрамо да је овим наша установа доведена у заблуду“, пише у саопштењу.
Народни музеј каже да ће размотрити даље кораке у вези са пооштравањем процедура и других поступања по том питању. „Преузимајући одговорност, овим путем се извињавамо јавности због могуће узнемирености“.
Вујовић: Инострани продуцент за снимање на Ловћену није имао одобрење Министарства културе и медија
Инострани продуцент који је снимио спот под називом ,,Је т’ аиме” албански пјевач Давид Дрешај на Ловћену код Маузолеја Петра ИИ Петровића Његоша није имао законом прописана одобрења, у првом реду одобрење Министарства културе и медија, чиме је прекршио одредбе Закона о кинематографији, казао је Тамара Вујовић, министарка културе и медија.
“Сходно члану 21 и 22 Закона о кинематографији инострани продуцент је био у обавези да поднесе захтјев за снимање кинематографског дјела на територији Црне Горе, којим је прописано да инострани продуцент може да снима кинематографско ђело самостално или у сарадњи са домаћим или иностраним копродуцентом уз претходно прибављено одобрење које издаје Министарство културе и медија.Захтјев би према цитираном закону требао да садр жи: предмет, назив иностраног продуцента, назив кинематографског ђела, податке о ауторској екипи, локације и вријеме снимања, као и податаке о ангажовању домаћег или стручног кадра и опреме”, навела је Вујовић.
Приликом доношења одлуке, како је истакла, Министарство културе и медија узима у обзир сценарио или означене ђелове текста према којима би се снимало у Црној Гори, које је продуцент уз захтјев дужан да достави.
,,Носиоци ових активности су према члану 58 Закона о заштити културних добара били у обавези и да се обрате Управи за заштиту културних добара уколико се културно добро или његов препознатљив дио користи за рекламу, као елемент фирме за израду сувенира, филмског или фотографског материјала или у друге комерцијалне сврхе на начин који не угрозава његов интегрирет. Напомињемо да такође нисмо у сазнању да је продуцент по овом основу контактирао Управу и добио позитивно мишљење”, истиче Вујовић.
Позива све држаоце културних добара да са посебном пажњом, анализирајући квалитет и контекст, доносе одлуке о уступању и коришћењу наших културних добара.
,,Дакле, понављамо једина институција која може издати претходно наведену дозволу је Министарсттво културе и медија, а не било која друга институција.Уколико је било која установа културе или било која друга институција преузела законом прописане надлежности министарства, за тако нешто ће сносити одговорност”, закључује Вујовић.