Ново истраживање чувене слике „Звјездана ноћ“ сугерише да је Винсент ван Гог приказао стварно небо изнад Француске у раним јутарњим часовима 22. јула 1889. године.
Научници су дошли до занимљивог открића проучавајући слику „Звјездана ноћ“, коју је Винсент ван Гог насликао 1889. године. Истраживачи тврде да су идентификовали небеска тијела која су могла бити видљива у тренутку настанка слике.
Истраживачи су користили различите методе како би утврдили који дио ноћног неба је приказан на чувеном платну. Према њиховим налазима, ријеч је о небу изнад Сен Реми де Прованса, у Француској, у раним јутарњим часовима 22. јула 1889. године.
Астрономи већ годинама покушавају да протумаче небеске призоре на Ван Гоговој слици, док су ранија истраживања често била усмјерена на њено симболичко значење.
Ново истраживање покренуто је након што је главни аутор студије посматрао слику и закључио да постојећа тумачења о дијелу неба који је приказан нијесу у потпуности увјерљива.
„За астронома посматрача, звјездано јато на слици ‘Звјездана ноћ’ представља Хијаде у сазвјежђу Бика“, рекао је Елајџа Џонг-хјун Ким, докторанд на Универзитету Кјунг Хи у Јужној Кореји.
Ким је навео да су га раније студије, у којима се тврдило да је ријеч о сазвјежђу Овна, подстакле да детаљније истражи небески призор.
Детаљном анализом утврдио је да су се у раним јутарњим часовима 22. јула 1889. године опадајући срп Мјесеца, Венера и звјездано јато Хијаде у сазвјежђу Бика налазили близу једно другог, слично распореду који је Ван Гог приказао на слици.
До овог закључка истраживач је дошао на основу теренских истраживања у Француској, астрономских података и додатних доказа.
Посебно значајан траг представља цртеж пером који је Ван Гог направио након завршетка чувене слике. Према истраживачима, на њему је распоред небеских тијела још ближи стварном изгледу неба.
Слика се обично датира на основу писма које је Винсент ван Гог послао свом брату Теу 18. јуна 1889. године. Међутим, положај Мјесеца не одговара у потпуности изгледу неба у том периоду. На слици је приказан танак срп, док је Мјесец средином јуна био у фази опадајућег испупченог Мјесеца.
Насупрот томе, изглед ноћног неба 22. јула исте године боље одговара приказу на платну, јер је Мјесец тада био у фази која је сличнија оној коју је сликар представио.
Истраживачи су раније сматрали да би овај датум могао бити проблематичан због претпоставке да се поклапа са једним од Ван Гогових здравствених напада.
Међутим, додатна анализа писама, метеоролошких података и биљешки о инсектима указује на то да се напад могао догодити крајем јула.
Истраживачи су такође пронашли локацију са које је слика настала и анализирали облике приказане на платну. Према њиховим налазима, пет звијезда у средишњем дијелу слике одговара распореду небеских тијела који је био видљив те ноћи.
„Надам се да ће ово истраживање подстаћи нова мултидисциплинарна проучавања редосљеда настанка слика из Сен Реми де Прованса, Ван Гогових сликарских метода и његовог кретања током тог љета“, рекао је Ким, додајући да се истраживање других сликаревих приказа неба наставља.
Истраживање је објављено у научном часопису „Scientific Reports“ под насловом „Стварно небо Ван Гогове слике ‘Звјездана ноћ’: мултидисциплинарна реконструкција“.
