У најновијем извјештају њемачке Савезне владе откривено је да је током прва три мјесеца 2025. године чак 6.151 особа протјерана из земље, а међу њима и шест црногорских држављана. Подаци, објављени у званичном документу Бундестага (Друцксацхе 21/196), указују на наставак оштре политике депортација, чији се ефекти све чешће осјећају и у земљама Западног Балкана.
Црна Гора се тако нашла међу више од 90 држава у које су депортације извршене. Главни правци присилних повратака били су Турска, Грузија, Француска и Шпанија, док се Црна Гора налази у доњем дијелу листе са симболичним бројем повратака, што је ипак значајан податак с обзиром на величину популације и број црногорских држављана у Њемачкој.
Према подацима, већина депортација (преко 85%) обављена је авионима, док су остале извршене копненим и морским путем. Савезна полиција Њемачке често користи тзв. чартер летове, укључујући и тзв. “мини-цхартер” за максимално четири особе, уз често коришћење средстава физичке принуде.
Поред укупних бројева, документ наводи и податке о депортацијама жена и малољетника. Током првог квартала 2025. депортовано је 1.339 жена и 1.118 малољетних особа – али у овим статистикама Црна Гора није међу 15 најзаступљенијих земаља.
Важно је напоменути да се депортације понекад спроводе и упркос тешкој ситуацији у земљи поријекла. У том контексту, власти су критиковане због повратка особа у земље са лошим стањем људских права попут Ирана, Ирака и Авганистана.
Иако број депортација у Црну Гору није висок, овај податак је индикатор да Њемачка све чешће користи рестриктивније имиграционе политике. Истовремено, ове информације позивају на опрез међу црногорским држављанима који бораве у Њемачкој без уредног боравишног статуса.
Њемачка влада већ неко вријеме води тзв. “офанзиву повратка”, усаглашену кроз више владајућих коалиција, укључујући СПД, Зелене, ФДП, као и ЦДУ/ЦСУ. Ова стратегија подразумијева јачање механизама за депортацију лица без правног основа за боравак, што све чешће укључује и људе који су раније имали привремену заштиту или који долазе из тзв. безбједних земаља.
За сада нема информација о узрасту, разлозима депортације или појединачним случајевима депортованих црногорских држављана.
Док се миграциона политика Њемачке све више усмјерава ка ограничавању и контроли, бројка од шест депортација у Црну Гору подсјећа да ни земље региона нијесу изузете из ове шире европске динамике. Иако скроман по обиму, овај податак може бити индикатор за будуће трендове који ће утицати и на црногорске грађане у дијаспори.
