Пише: Перица Ђаковић
Да не би фрке око колектора не вјерујем да би велики дио Црне Горе, а не и Европске уније, икад чуо за мало мјесто Ботун у Зети која је захваљујући лоше одиграном политичком инжењерингу постала најмлађа општина у Црној Гори. Да, управо те посљедње игре око Ботуна ме подсјећају на ону причу када су се на брвну срела два овна рјешена да оба имају првенство. Ботуњани који се годинама противе да баш у њиховом мјесту се сагради колектор, а њима сусједна Општина Подгорица потпомогнута Владом намеће да је то једино мјесто за прераду фекалија, пардон отпадних вода буде баш ту. Ботуњани охрабрени референдумом, кажу највећим демократским изјашњавањем цијеле њихове Општине, још тврђе стоје иза свога става. Не помажу ни убјеђивања представника ЕУ у Црној Гори, па ни лично самог премијера да промијене свој став. Главни град, или боље рећи његов градоначелник тврдећи да потоњи референдум за њега и главни град нису обавезујући, изјави јасно да он неће бити градоначелник коме ће други везати руке, већ да је он прихватио ову функцију у циљу бржег и већег развоја главног града. Гледано реално човјек је у том погледу у праву, али уз једно мало „али“… Прво, Ботун није у саставу Подгорице, друго значајан број становника сусједне му општине је пројекту рекао не, треће уговор који је потписао неко други, узгред речено представник бивше власти, нико није видио, а и то што је видио више је било црно, дакле довољно да изазове још више сумње да се нешто крије. Читавa прича је од самог почетка нетранспарентна, па ако се томе придода код нас све присутна корупција, а у посљедње вријеме видимо да она није страна ни у врху ЕУ, довољно да се сумња продуби.
И тако се наше игре настављају, уз чињеницу да су се супротстављене стране још само више ушанчиле. Ако се у почетку мислило да су и овога пута то само наше политичке игре и борба за фотеље, чини се да глас народа ипак говори нешто друго. Колико ће све ово сада утицати на чињеницу да смо на нашем европском путу добили пролаз за затварање пет поглавља, остаје да се види, као и то да ли ће људи у ЕУ промјенити неке своје ставове уважавајући народ који је рекао јасно шта мисли и да се дијелом разликује од својих политичара.
У сваком случају, наше игре се настављају, а како ће се окончати видјећемо. Да ли ће брвно (ЕУ) издржати сусрет који се десио на њему, те да ли ће разумјети нас и наше игре, „ко у клин, а ко у плочу“, то је отворено питање. Сазнаћемо и то ко то „покушава да веже руке градоначелнику“.
Перица Ђаковић
