Европска унија тражи одговарајући начин како да се постави према Народној Републици Кини. Односе с једне стране карактеришу блиске трговинске везе и зависност Европе од кинеских сировина. С друге, редовно долази до раскола када европски политичари оптужују Кину за кршење људских права. У Бриселу се зато каже да је Кина и партнер и конкурент и системски ривал.
Прије него одласка у Кину сљедеће недјеље заједно са предсједником Француске Емануелом Макроном, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изнијела је своје виђење односа ЕУ и Кине. Нагласила је тако да постоји једна тачка у којој се мора бити веома „отворен и поштен“ – а то је став Кине о рату Русије против Украјине. То је, каже, „одлучујући фактор“ који ће одредити будући однос ЕУ и Кине. Пекинг још није осудио руски агресорски рат у Украјини.
-прочитајте још: Могу ли Кина и САД да окончају украјински рат?
Однос Кине према Русији
Шеф кинеске државе Си Ђинпинг сусрео се прошле недјеље у Москви са руским предсједником Владимиром Путином. Током тродневне посјете, потписан је споразум о стратешком партнерству. Тај састанак доживљава се као знак подршке Путину, против којег је Међународни кривични суд недавно издао налог за хапшење.
Кина, међутим, наглашава Фон дер Лајен, као стална чланица Савјета безбједности УН има одговорност да обезбиједи „праведан мир“. То мир би требало да буде заснован на „територијалном интегритету Украјине“ и искључује било какву де факто руску окупацију украјинских територија. Кина је у фебруару представила мировни план за Украјину од 12 тачака, који је већину западних влада разочарао.
Предсједница Европске комисије је у свом говору упутила јасну поруку Пекингу да од односа Кине са Русијом зависи и њен однос са Европском унијом, оцјењује Ендрју Смол, стручњак за Кину у Њемачком Маршаловом фонду.
Кина прошла кроз трансформацију, оцјењује Фон дер Лајен, а Си Ђинпинг жели да од своје земље направи најмоћнију нацију на свијету. Реформе и отвореност смијенили су безбједност и контрола. Кина жели да створи свјетски поредак у чијем средишту је Пекинг и у којем су права појединца подређена националном суверенитету.
Раздвајање или смањење ризика?
Како би Европа с тим требало да се носи? У жаргону ЕУ, постоје двије алтернативе: раздвајање или уклањање ризика. За Фон дер Лајен, одговор је јасан: ЕУ не би требало да окрене леђа Кини, вец́ да се концентрише на смањење ризика. Одвајање од Кине „није изводљиво, нити је у интересу Европе“.
Слично се могло чути и након прошлонедјељног самита ЕУ од њемачког канцелара Олафа Шолца. И он се изјаснио са смањење ризика. Консензус међу земљама ЕУ у суштини постоји, тврди Ендрју Смол. Али, још увијек се расправља о томе како би концепт требало да буде дизајниран. Говор Фон дер Лајен само је „први сервис“.
Смањити ризик – политички и економски
Предсједница Комисије је навела и неке од својих идеја за смањење ризика. На дипломатском нивоу, ЕУ мора да има отворену и искрену размјену са Кином, али и да се бави спорним питањима. Истовремено, мора постојати простор за дебату о „амбициознијем партнерству“.
На економском нивоу, сматра Фон дер Лајен, споразум о улагању са Кином такође мора да се преиспита у контексту глобалне политичке ситуације. Тај споразум Кине и ЕУ постигнут је 2020.
Његова примјена је, међутим, тренутно обустављена – између осталог и због европских санкција због кинеског кршења људских права. То значи да је споразум „покопан“, каже кинески стручњак Смол. Пекинг је покушао да га оживи, али Фон дер Лајен јасно ставља до знања да се ситуација од 2020. промијенила. То је, указује Смол, веома важно појашњење.
На крају, предсједница Комисије истакла је и да трговина са Кином свакако носи ризике по економску или националну безбједност земаља-чланица ЕУ. Она је као примјер навела тзв. „робу двоструке намјене“, ону која се може да се користи и у цивилне и војне сврхе, али и инвестиције у Кини, па и трансфер технологије или знања.
Европска комисија ће зато током ове године представити почетне идеје за економску безбједност у међусобним односима. И то није само сигнал Кини. Према ријечима Ендрјуа Смола, део поруке Фон дер Лајен био је упућен и чланицама ЕУ – жељела је у ствари да укаже на оно што у односу са Кином мора да се мијења. И важно је да је она пред пут у Пекинг разјаснила европску позицију, како не би била погрешно схваћена.
