Нових чланица Европске уније можда неће бити наредних десет година, а Црна Гора као земља Балкана је најдаље одмакла када су у питању преговори јер је отворила сва поглавља, али је затворила само три, објавила је ХРТ. Како наводе, службено ЕУ и даље истиче да је привржена проширењу, а земље западног Балкана истичу да им је то стратешки циљ.
Десет година након посљедњег проширења, ниједна од земаља кандидаткиња није ни близу чланства и Хрватска би могла још десет или више година остати најмлађом чланицом.
Иако је руски напад на Украјину донио неке промјене у политици проширења и поновно су игри и геополитчки аспекти, тешко је очекивати повећање броја чланица по правилима према којима данас функцинише Унија, а њихова промјена није на помолу, пише ХРТ.
Четири дана након почетка руског напада Украјина је поднијела захтјев за чланство, а неколико дана послије то су затражиле Молдавија и Грузија. Европска комисија експресно је објавила мишљење о тим захтјевима и препоручила да се Украјини и Молдавији додијели статус кандидата, а Грузији потенцијалног кандидата.
Иако је Украјина и прије тражила да јој се отвори европска перспектива, у ЕУ-у до почетка рата није било слуха за то. Након што је земља брутално нападнута, ЕУ заправо и није имала избора јер би одбијање таква захтјева у тим околностима политички било крајње непримјерено.
Са земљама западног Балкана прича је мало друкчија. Тим земљама ЕУ је још 2003. на самиту у Солуну обећано да ће постати чланице кад испуне захтјеве. Двадесет година након тога, у ЕУ-у једино је Хрватска.
Службено ЕУ и даље истиче да је привржена проширењу, а земље западног Балкана истичу да им је то стратешки циљ. Но, како то изгледа у пракси можда најбоље осликава реченица која се често чује: Унија се претвара као да јој заиста стало до проширења, а земље западног Балкана претварају се да спроводе потребне реформе.
Све земље западног Балкана имају кандидатски статус осим Косова. Најдаље је одмакла Црна Гора, која је преговоре отворила још 2012. и отворила сва преговарачка поглавља, али је затворила само три, ниједно у посљедње двије године.
Србија је почела преговоре 2014. а до сада је отворила само 18 поглавља и два затворила. Преговори су практички замрзнути, иако о томе нема формалне одлуке.
Сјеверна Македонија и Албанија отвориле су након дугог чекања преговоре тек 2020., али до данас немају ниједно отворено поглавље.
Босна и Херцеговина је добила статус кандидатапрошле године и тек треба испунити постављене захтјеве за почетак преговора.
