Пољска повела истрагу против „русофила” Шредера

Само два дана након што је бивши немачки канцелар присуствовао обележавању Дана победе над фашизмом у руској амбасади у Берлину објављено је да се истражује његов утицај у припремама напада на Украјину

У оквиру истраге о руском нападу на Украјину пољско тужилаштво истражује и улогу бившег немачког канцелара Герхарда Шредера у вези с припремама тог напада. Како је јавио извештач пољског радија РМФ 24, тужилаштво је добило информације о могућности да је Шредер извршио кривично дело и ти докази су укључени у истрагу која је у току, а коју спроводи одељење Националног тужилаштва за организовани криминал и корупцију.

Према документима до којих су дошли истражитељи, немачки политичар је могао да искористи своје позиције у руском енергетском сектору како би касније извршио притисак на земље ЕУ и Украјину. Наводи се да истражитељи испитују и какву је улогу бивши канцелар имао у „припремама за инвазију”, мада нису наведене никакве даље информације о томе.

Наведено је и да се Шредер суштински није дистанцирао од Кремља и да је задржао позиције у руским енергетским компанијама. У мају прошле године Шредер је иступио из надзорног одбора руске нафтне компаније „Росњефт”, на чијем је челу годинама био. Одлазак је уследио после великог притиска на овог високог функционера Социјалдемократске странке (СПД) због блиских веза с Русијом и пријатељства с Путином.

Бундестаг је пре тога укинуо Шредеру неке од привилегија као бившем канцелару. Комисија за буџет одлучила је да укине његову канцеларију, а особље које је радило у њој премештено је на друге послове. Разлог за ову одлуку били су Шредерови блиски и дугогодишњи контакти с руским властима. У то време Европски парламент је позвао да Шредер буде уврштен на листу санкција ако настави да буде на позицијама у руским енергетским компанијама, упркос рату у Украјини који је у току.

Шредер, који је био на челу немачке владе од 1998. до 2005, суочио се с огромним таласом критика због својих контаката с руским властима, посебно због пријатељства с Владимиром Путином и рада за руске државне компаније „Северни ток”, „Гаспром” и „Росњефт”. Због тога што је подржао изградњу гасовода од Русије до Европе, оптуживан је за продубљивање енергетске зависности Немачке од Русије.

Што се тиче истраге о руском нападу на Украјину, наведено је да пољски истражитељи воде поступак у консултацији с Украјинцима и да су до сада интервјуисали скоро 2.000 сведока и документовали уништене објекте.

Најава о истрази пољског тужилаштва уследила је само два дана пошто је Шредер са супругом Со-Јеон Шредер-Ким присуствовао пријему у руској амбасади у Берлину поводом обележавања годишњице победе Совјетског Савеза над Немачком у мају 1945. године. Међу бројним реакцијама на овај потез бившег немачког канцелара јесте и коментар боксера и брата градоначелника Кијева, Владимира Кличка, који је рекао да је то одвратно и да Шредер показује да лично подржава злочиначки рат против Украјине. Он је у „Билду” поставио питање како бивши немачки канцелар може да се спусти толико ниско и да „слави са Русима који убијају Украјинце”. Немачка влада је одбила да коментарише овај догађај, а портпарол владе Штефен Хебештрајт рекао је за овај лист да нема разлога да се то коментарише.

Међу гостима су били и немачки политичари из АфД-а Александар Гауланд и Тино Крупала, Клаус Ернст из Левице и Егон Кренц, последњи секретар Јединствене социјалистичке партије Немачке (СЕД) у Источној Немачкој, известио је „Берлинер цајтунг”.

Бивши немачки канцелар отпутовао је у марту прошле године у Москву и, према извештајима медија, неколико сати разговарао с Путином, а потом и с једним његовим службеником. По повратку је рекао: „Колико сам га (Путина) разумео, он је заинтересован за преговарачко решење” и изнео своје мишљење да „све стране треба да допринесу спречавању ескалације сукоба”.

Тај Шредеров разговор с Путином пратило је контроверзно питање како је дошло до сусрета и да ли је актуелни канцелар Олаф Шолц био упознат с тим. „Билд” је писао да је из Шредеровог окружења изгледало да је Украјина затражила посредовање, али је украјински амбасадор Андриј Мељник рекао супротно: да је идеја потекла од Шредера. Портал „Политико” је известио да је контакт остварен преко издавачке куће „Рингир”, за коју је Шредер донедавно радио као консултант. Шредер је пре пута требало да се састане с украјинским политичарима у Истанбулу, одатле је разговарао телефоном са Путином. Добио је инструкције да ће га у Москву превести руски млазњак. „Билд” пише да Олаф Шолц није ништа требало да зна унапред. Међутим, лист је истакао да је то „чудно”, јер је Шредеров телохранитељ „отишао с њим у Москву, па је морао да пријави боравак свом послодавцу – Министарству унутрашњих послова”. Многи су сумњали да савезна влада није била обавештена да бивши немачки канцелар одлази у Москву у најгорем војном сукобу од Другог светског рата, у пратњи припадника МУП-а. Или се „не играју отворене карте”, или постоје „огромне празнине” у комуникацији.

Потом је Шредер у јулу опет „ухваћен” у Москви. Када га је један новинар препознао и питао шта ту ради, Шредер му је одговорио да је неколико дана на одмору и да је Москва прелеп град. На констатацију новинара да је у близини седиште руске нафтне компаније „Росњефт” (из чијег је надзорног одбора иступио у мају), Шредер је одговорио: „Је ли? Па, тако је, у праву сте.” Две недеље пре тога у интервјуу за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” рекао је да неће одустати од прилике да разговара с Путином. Такође је био против слања немачког оружја Украјини, наглашавајући да не верује у војна решења и да се рат може окончати само дипломатским преговорима.