Њемачки канцелар, који се данас састаје са Бајденом, позвао Кину да не наоружава Русију. Глобалне пођеле око Украјине биле виђиве и на самиту Г20 у Индији, гђе су шефови дипломатије Русије и САД размијенили оптужбе за сукоб
Њемачки канцелар Олаф Шолц позвао је јуче Кину да не шаље оружје да би помогла Русији у рату у Украјини и позвао Пекинг да умјесто тога изврши притисак на Москву да повуче снаге.
Шолц је у говору у њемачком парламенту рекао да је разочаравајуће то што Кина није осудила руску инвазију, иако је поздравио њене напоре у циљу нуклеарне деескалације.
Сједињене Америчке Државе се консултују са блиским савезницима о могућности увођења нових санкција Кини ако она пружи војну подршку Русији за рат у Украјини, објавио је Ројтерс, позивајући се на четири америчка званичника и друге изворе.
Циљ америчких консултација о санкцијама, које су и даље у прелиминарној фази, јесте да прикупе подршку низа држава, нарочито оних у богатој Групи седам (Г7), како би се координисала подршка за било какве могуће казне. Није јасно какве ће конкретне санкције Вашингтон предложити.
Кина је негирала да намјерава да наоружава Русију, а један њен високи дипломата је изјавио 23. фебруара у Уједињеним нацијама да “слање оружја неће донијети мир” него ће долити “уље на ватру”.
Ројтерс наводи да Шолцови коментари показују како је међународни одговор на рат у Украјини нагласио глобалне пођеле јер су се Кина и Индија уздржале од осуде руске инвазије и нису се придружиле Западу у увођењу санкција.
Рат у Украјини је доминирао и самитом министара спољних послова Групе 20 великих економија у Њу Делхију, гђе су ривалске стране оптужиле једна другу за дестабилизацију свијета. То је један од посљедњих међународних форума који укључује највише западне званичнике а на који је Русија и даље позвана.
Блинкен и Лавров очи у очи
Шефови дипломатије Русије и САД разговарали су јуче на маргинама самита очи у очи први пут од почетка руске инвазије.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен поручио је руском министру спољних послова Сергеју Лаврову да преиначи одлуку о суспензији нуклеарног споразума Нови СТАРТ, рекао је један високи амерички званичник.
Руско министарство спољних послова је саопштило да су Лавров и Блинкен разговарали “у покрету” мање од 10 минута на крају сједнице иза затворених врата и да нису учествовали у било каквим преговорима, објавиле су руске новинске агенције.
Блинкен је касније на конференцији за новинаре изјавио да је Лаврову током незаказаног сусрета рекао да се укључи у дипломатију.
”Поручио сам министру спољних послова да без обзира на остала дешавања у свијету или у нашем односу, САД ће увијек бити спремне да учествују и да ђелују поводом стратешке контроле наоружања”, додао је Блинкен.
Он је такође рекао Лаврову да је Вашингтон спреман да помаже Украјини да се брани док год буде потребно, рекао је амерички званичник.
”Нажалост, овај састанак је поново поремећен руским ничим изазваним и неоправданим ратом против Украјине, намјерном кампањом уништења цивилних мета и њеним нападом на основне принципе Повеље УН”, рекао је Блинкен на самиту.
САД и њихови европски савезници су позвали државе Г20 да наставе да врше притисак на Москву да оконча сукоб.
Лавров је, међутим, оптужио Запада за глобалну политичку и економску кризу.
”Одређени број западних делегација претворио је рад на програму Г20 у фарсу, желећи да на Руску Федерацију пребаци одговорност за њихове неуспјехе у економији”, рекао је Лавров, према руском саопштењу.
Он је казао и да је Запад створио препреке за извоз руских пољопривредних прозвода.
”Моја порука Пекингу је јасна: искористите свој утицај у Москви да позовете на повлачење руских трупа”, рекао је Шолц, што су посланици поздравили аплаузом. “И немојте да шаљете никакво оружје агресору Русији”.
Очекује се да улога Кине у руско-украјинском рату буде једна од тема разговора Шолца и предсједника САД Џоа Бајдена данас у Бијелој кући.
Шолцова отворена порука Пекингу долази у тренутку повишених тензија између САД и Кине док Њемачка такође покушава да дефинише какав однос жели са Кином, која је до сада била витално извозно тржиште за њемачку робу.
Обриси будућег мира
Кина је 24. фебруара објавила документ од 12 тачака позивајући на свеобухватну обуставу ватре, на који је Запад реаговао скептично. Шолц је поздравио став Пекинга о нуклеарној деескалацији, али је рекао да се “с правом се може очекивати да ц́е Кина о својим идејама разговарати са главним актерима – са Украјинцима и са предсједником (Володимиром) Зеленским”.
Зеленски је изразио жељу да се састане са кинеским предсједником Сијем Ђинпингом, али није јасно хоће ли доћи до таквог сусрета.
Шолц је такође понудио увид у то како Запад можда види будући мир у Украјини. Он је рекао да Њемачка преговара са савезницима о давању безбједносних гаранција Украјини, али није рекао какав би могао бити њихов облик, и додао да ће оне ђеловати само ако Украјина побиједи у рату.
”Nažalost, ovaj sastanak je ponovo poremećen ruskim ničim izazvanim i neopravdanim ratom protiv Ukrajine, namjernom kampanjom uništenja civilnih meta i njenim napadom na osnovne principe Povelje UN”, rekao je Blinken na samitu.
SAD i njihovi evropski saveznici su pozvali države G20 da nastave da vrše pritisak na Moskvu da okonča sukob.
Lavrov je, međutim, optužio Zapada za globalnu političku i ekonomsku krizu.
”Određeni broj zapadnih delegacija pretvorio je rad na programu G20 u farsu, želeći da na Rusku Federaciju prebaci odgovornost za njihove neuspjehe u ekonomiji”, rekao je Lavrov, prema ruskom saopštenju.
On je kazao i da je Zapad stvorio prepreke za izvoz ruskih poljoprivrednih prozvoda.
”Moja poruka Pekingu je jasna: iskoristite svoj uticaj u Moskvi da pozovete na povlačenje ruskih trupa”, rekao je Šolc, što su poslanici pozdravili aplauzom. “I nemojte da šaljete nikakvo oružje agresoru Rusiji”.
Očekuje se da uloga Kine u rusko-ukrajinskom ratu bude jedna od tema razgovora Šolca i predsjednika SAD Džoa Bajdena danas u Bijeloj kući.
Šolcova otvorena poruka Pekingu dolazi u trenutku povišenih tenzija između SAD i Kine dok Njemačka takođe pokušava da definiše kakav odnos želi sa Kinom, koja je do sada bila vitalno izvozno tržište za njemačku robu.
Obrisi budućeg mira
Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka pozivajući na sveobuhvatnu obustavu vatre, na koji je Zapad reagovao skeptično. Šolc je pozdravio stav Pekinga o nuklearnoj deeskalaciji, ali je rekao da se “s pravom se može očekivati da će Kina o svojim idejama razgovarati sa glavnim akterima – sa Ukrajincima i sa predsjednikom (Volodimirom) Zelenskim”.
Zelenski je izrazio želju da se sastane sa kineskim predsjednikom Sijem Đinpingom, ali nije jasno hoće li doći do takvog susreta.
Šolc je takođe ponudio uvid u to kako Zapad možda vidi budući mir u Ukrajini. On je rekao da Njemačka pregovara sa saveznicima o davanju bezbjednosnih garancija Ukrajini, ali nije rekao kakav bi mogao biti njihov oblik, i dodao da će one djelovati samo ako Ukrajina pobijedi u ratu.
”Nažalost, ovaj sastanak je ponovo poremećen ruskim ničim izazvanim i neopravdanim ratom protiv Ukrajine, namjernom kampanjom uništenja civilnih meta i njenim napadom na osnovne principe Povelje UN”, rekao je Blinken na samitu.
SAD i njihovi evropski saveznici su pozvali države G20 da nastave da vrše pritisak na Moskvu da okonča sukob.
Lavrov je, međutim, optužio Zapada za globalnu političku i ekonomsku krizu.
”Određeni broj zapadnih delegacija pretvorio je rad na programu G20 u farsu, želeći da na Rusku Federaciju prebaci odgovornost za njihove neuspjehe u ekonomiji”, rekao je Lavrov, prema ruskom saopštenju.
On je kazao i da je Zapad stvorio prepreke za izvoz ruskih poljoprivrednih prozvoda.
”Moja poruka Pekingu je jasna: iskoristite svoj uticaj u Moskvi da pozovete na povlačenje ruskih trupa”, rekao je Šolc, što su poslanici pozdravili aplauzom. “I nemojte da šaljete nikakvo oružje agresoru Rusiji”.
Očekuje se da uloga Kine u rusko-ukrajinskom ratu bude jedna od tema razgovora Šolca i predsjednika SAD Džoa Bajdena danas u Bijeloj kući.
Šolcova otvorena poruka Pekingu dolazi u trenutku povišenih tenzija između SAD i Kine dok Njemačka takođe pokušava da definiše kakav odnos želi sa Kinom, koja je do sada bila vitalno izvozno tržište za njemačku robu.
Obrisi budućeg mira
Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka pozivajući na sveobuhvatnu obustavu vatre, na koji je Zapad reagovao skeptično. Šolc je pozdravio stav Pekinga o nuklearnoj deeskalaciji, ali je rekao da se “s pravom se može očekivati da će Kina o svojim idejama razgovarati sa glavnim akterima – sa Ukrajincima i sa predsjednikom (Volodimirom) Zelenskim”.
Zelenski je izrazio želju da se sastane sa kineskim predsjednikom Sijem Đinpingom, ali nije jasno hoće li doći do takvog susreta.
Šolc je takođe ponudio uvid u to kako Zapad možda vidi budući mir u Ukrajini. On je rekao da Njemačka pregovara sa saveznicima o davanju bezbjednosnih garancija Ukrajini, ali nije rekao kakav bi mogao biti njihov oblik, i dodao da će one djelovati samo ako Ukrajina pobijedi u ratu.
Рат у Украјини је подстакао Њемачку да повећа војну потрошњу и реформише оронулу војску. Неки посланици су се наругали Шолцовим плановима да ојача армију, али је он обећао да ће помоћи њемачкој војној индустрији дугорочним уговорима и предујмовима како би се убрзала производња.
Шолц је рекао да “не може и неће бити мировног споразума а да се не пита украјински народ”.
”Мир се не постиже тако што се виче “никад више” овђе у Берлину, а истовремено тражи да се обуставе све испоруке оружја.”
Кинески министар спољних послова Ћин Ганг је на самиту у Њу Делхију рекао да ће Кина наставити комуникацију и координацију са Русијом на свим нивоима.
Поводом украјинске кризе, Ћин је руском колеги Лаврову рекао да Кина подржава све напоре да промовише мировне разговоре и да је вољна да игра конструктивну улогу у том погледу, према саопштењу које је објавило кинеско министарство спољних послова.
Изазови увођења санкција
Вашингтон и његови савезници су посљедњих седмица саопштили да Кина разматра да пошаље оружје Русији. Помоћници америчког предсједника Бајдена нису јавно предочили доказе.
Они су, такође, директно упозорили Кину да то не чини, укључујући на састанцима Бајдена и Сија, као и током личног састанка 18. фебруара између Блинкена и високог кинеског дипломате Ванга Јиа на маргинама глобалне безбједносне конференције у Минхену.
Први кораци Бајденове администрације да се супротстави кинеској подршци Русији укључивали су неформални контакт на нивоу особља и дипломатије, укључујући Министарство финансија, према упућеним изворима.
Један од изазова са којима су САД суочене у увођењу санкција Кини, другој по величини свјетској економији, јесте њена велика интегрисаност у главне економије Европе и Азије, што компликује преговоре, пише Ројтерс. Амерички савезници од Њемачке до Јужне Кореје пазе да не отуђе Кину.
Ентони Руђеро, стручњак за санкције за вријеме бившег предсједника Доналда Трампа, рекао је да Бајденова администрација има простора за економско ограничавање приватних актера унутар Кине и да би то могло одвратити владу и банке од пружања даље подршке.
Вашингтон би требало да натјера Кину да бира између приступа америчком финансијском систему или помагања у руском рату, рекао је Руђеро, наводећи као примјер програм санкција против Ирана и Сјеверне Кореје.
Кина не може безусловно подржати Русију
Мировни план Кине је више одбијање оптужби Запада да је Кина тихи саучесник Русије и покушај побољшања њеног имиџа као одговорне свјетске силе у очима земаља у развоју, написао је Александар Габуев у чланку Карнеги задужбине за међународни мир.
Објављени документ не садржи прецизне детаље о горућим питањима попут рјешавања територијалног спора између Кијева и Москве или безбједносне гаранције за Украјину. Текст документа такође не обавезује никога на било шта, укључујући Пекинг.
Габуев сматра да је двосмислени став Кине према рату у Украјини одраз њених комплексних интереса. Она себе сматра шампионом принципа територијалног интегритета и његовог примата над правом на самоопређељење, јер је осјетљива не само на питање Тајвана, него и на питање сепаратистичких покрета у оквиру својих граница.
Мировни план Кине заправо нема за циљ окончање рата, него да импресионира земље у развоју и одбаци оптужбе да је постала тихи саучесник Москве
Такво позиционирање је омогућило Кини да постане једна од држава која има највише користи од рата, чак и ако је то било ненамјерно. Сукоб је преусмјерио неке америчке ресурсе са Индо-Пацифика и већи дио енергије Бајденове администрације која би иначе била усредсређена на обуздавање Кине.
У корист Кине иде и то што је Русија ослабљена, изолована и сведена на статус млађег партнера Кине, што је тренд који је постојао и прије 2014, али га је Путинова инвазија на Украјину знатно убрзала, наводи се у чланку аналитичара Карнегијеве задужбине.
Русија засада продаје Кини природне ресурсе по сниженој цијени и охрабрује кинеске компаније да попуне вакуум који је створен изласком западних фирми из Русије. Ипак, Кина се нада да би Русија у будућности могла постепено пристати на кинеске услове у свим областима сарадње.
Ипак, Кини је све теже да настави такво балансирање. Она се нашла под интензивним притиском у вези са ратом, укључујући од Европе, чије је све веће сврставање са трансатлантском коалицијом предвођеном САД крајње забрињавајуће за Пекинг, оцјењује Габуев.
Она је зато кренула у потрагу за убједљивим одбацивањем западних критика, као и наратива којим би своју позицију објаснила земљама у развоју, на чијем придобијају је напорно радила. Дио те иницијатива је и документ о Украјини чије објављивање је праћено дипломатском офанзивом.
