epa10270975 A woman takes a Coronavirus PCR test on the street testing booth, in Shanghai, China, 28 October 2022. According to the Shanghai Health Commission report on 28 October, Shanghai city reported 11 local asymptomatic infections of COVID-19. 27 October, was the third day that China reported more than 1000 new cases nationwide. Therefore, cities from Xining in the northwest, through Wuhan in central China, to Guangzhou in the south, are locking down districts and sealing up buildings doubling down on COVID-19 curbs. EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI
Свет улази у четврту годину од проглашења пандемије ковида 19 а научници још увек немају коначне одговоре на нека од питања која окружују болест од које је према званичним подацима умрло 6,8 милиона људи.
Пандемија је проглашена 11. марта 2020. године.
Говорећи на конференцији за медије шеф Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус казао је „ово није само јавноздравствена криза, ово је криза која ће погодити сваки сектор“.
-Зато сваки сектор и сваки појединац морају бити укључени у борбу – казао је Адханом Гебрејесус.
Током претходне три године наука је показала какви су скокови могући у ситуацији када постоји финансијска и политичка воља без преседана.
У распону од годину-две дана направљене су вакцине, спасени су милиони живота, развијене су ефикасне антивирусне терапије, оболели су заштићени од тежих форми болести… Ипак, нека питања остала су без одговора дајући простор за цветање теорија завере.
Одакле је вирус потекао?
Да ли је нови корона вирус потекао са пијаце у Хуану или је „побегао“ из лабораторије?
Вирус сличан САРС-ЦоВ-2 пронађен је међу слепим мишевима који живе у различитим деловима Азије.
Претпоставка је да је корона вирус са животиња прешао на човека и да се то десило на пијаци у Хуану, јер су први оболели из Кине била лако доведени у везу управо са овим местом.
Оно што је међутим и даље мистерија јесте – у ком тренутку и на који начин је вирус са животиња прешао на човека.
Друга теорија, која је у почетку одбацивана као теорија завере, а сада постаје „равноправна“, јесте да је вирус потекао из лабораторије.
Ову претпоставку недавно је подржао и директор ФБИ Кристофер Реј, који је казао да је корона вирус „највероватније потекао из лабораторији коју контролише кинеска влада”.
– ФБИ већ дуже време сумња да је пандемија почела највероватније као резултат могућег лабораторијског инцидента, изјавио је Реј за телевизију Fox News.
Питање о пореклу корона вируса, те да ли је заиста настао у лабараторије, није само медицинско већ и дубоко политичко, и на његов одговор утичу многи немедицински фактори.
Тела која би требало да спроводе независне истраге попут Светске здравствене организације нису далеко одмакла. Кинеске власти нису биле спремне да поделе неопходне информације са представницима СЗО, па је истрага обустављена.
У недостатку независних истрага врло је могуће да ће одговор на питање о пореклу новог корона вируса остати да лебди између различитих претпоставки још неко време.
Зашто неки људи оболевају од дугог ковида?
Процењује се да преко 100 милиона људи у свету болује од продуженог ковида – стања које наступа након прележане болести и које може да обухвати десетине симптома од кардиоваскуларних до неуролошких.
Поједини пацијенти говоре да месецима након инфекције не могу да се врате животу какав су раније водили – немају снаге, лако се замарају, имају убрзан рад срце, због магле у глави не успевају да се сконцентришу….
За сада постоји неколико доказа ко све може бити у већем ризику од продуженог ковида. Примера ради, свака нова инфекција новим корона вирусом повећава ризик од овог стања. При томе чак и лакше форме болести могу да се заврше продуженим ковидом.
Лекари за сада само претпостављају шта може бити разлог. Могуће је да вирус остаје у телу а могуће је и да симптоме не изазива сам вирус већ имуни систем који после сусрета са САРС-ЦоВ-2 почиње да се понаша неприродно и окреће се против организма који би требало да чува. Једна од претпоставки је и да ситни крвни угрушци који остају након болести заправо проузрокују проблеме у различитим деловима тела.
Научницима је важно да разумеју шта заправо стоји иза дугог ковида да би могли да развију одговарајућу терапију. Таква терапија је и те како неопходна с обзиром да се продужени ковид већ назива “пандемијом унутар пандемије”.
Зашто неки људи развију теже форме болести а неки лакше?
Као и у случају продуженог ковида постоји неколико јасних ствари.
Старији и хронични болесници су у већем ризику од тежег облика болести. Дешава се међутим да ковид покоси и претходно младе, здраве особе.
Да ли можда генетика игра улогу?
Научници широм света покушавају да склопе овај мозак а за сада постоје претпоставке да генетске предиспозиције могу играти улогу у развијању појединих симптома који се виђају у продуженом ковиду.
И у Србији истраживачи се баве овим питањем. Група научника из више установа, које води проф. др Иван Јовановић, са Медицинског факултета у Крагујевцу, покушава да утврди генетске обрасце код сваког од пацијента и да их повеже са тежином клиничке слике како би нашли онај који корелира са најтежим формама ковида 19.
Постоје и студије које у фокус стављају особе које су лако прошле кроз ковид.
Група истраживача из Британије недавно је објавила рад у коме наводе да су исти гени који су наше претке штитили од куге присутни и данас и да је врло могуће да пружају додатну заштиту од болести као што је ковид.
Која мера најефикасније спречава ширење вируса?
Очекивало би се да после три године постоји дефинитиван одговор на ово питање али то није случај.
Како у ауторском тексту за Тиме пишу епидемиолози са Волонгонг и Ђук универзитета још увек није јасно која је мера најефикаснија у спречавању ширења вируса.
Каква је на пример улога маски? Маске заиста, када се правилно и дисциплиновано носе, штите од заражавања.
Међутим, теорија је једно а пракса друго. Ни у једној земљи на свету обавезно ношење маски није могло да буде имплементирано на потпуно савршен начин – нити су се сви придржавали ове мере нити су то чинили како треба.
Друга широко примењивана мера била је забрана јавних окупљана. Међутим могуће је да је у различитим периодима пандемије ова мера имала различити ефекат.
– Сасвим је могуће да је забрана окупљања била ефикаснија 2020. године него наредне, јер су 2021. људи већ променили своје понашње (сами су почели да избегавају веће групе, прим. аут.) – пишу епидемиолози.
При томе многе мере које је требало да спрече ширење вируса имале су своје последице.
На пример, затварање школа оставило је сиромашну децу која нису могла да приступе онлајн настави без образовања. Људи који су били у контакту са оболелима су морали у изолацију а да нису имали обезбеђену финансијску или било коју другу подршку. Одређене професије морале су да раде у време општег затварања а да при томе услови рада не да нису побољшани већ су погоршани.
– Лако је заступати погрешно утемељене ставове да су затварања проузроковала “незамисливу штету” или да су нефармацеутске мере сјајна идеја. Много је међутим теже поставити питања: „Да ли је било разумно затворити школе због заразне болести?“ или “Да ли су наредбе да се остане код куће имале занемарљив бенефит или штету удружене са другим мерама?“ или чак “Да ли смо могли да постигнемо исто смањење броја случајева са интервенцијама које имају мање штете?”. Нажалост тешка питања не доносе политиче поене иако су најважнија – пишу аутори и закључују да су нам управо одговори на ова и слична питања неопходни због наредне пандемије која ће неминовно доћи.
