EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE
ЛОНДОН – Више америчких савезника, УН и хуманитарне организације критиковали су одлуку Вашингтона да Украјини испоручи касетне бомбе, преноси Би-би-си, јавља Танјуг.
У петак су САД потврдиле да шаљу касетну муницију Украјини, коју је више од 100 земаља забранило због опасности које представљају за цивиле.
Амерички председник Џозеф Бајден је то назвао „веома тешком одлуком”, а Велика Британија, Канада, Нови Зеланд и Шпанија су у суботу саопштиле да се противе употреби таквог наоружања.
На питање како коментарише ову одлуку САД, британски премијер Риши Сунак је истакао да је Велика Британија једна од 123 земље које су потписале Конвенцију о касетној муницији, која забрањује производњу или употребу тог оружја и обесхрабрује његову употребу.
Премијер Новог Зеланда Крис Хипкинс, једне од земаља иницијатора конвенције, саопштио је да је то оружје „неселективно, потенцијално наноси огромну штету недужним људима, а може имати и дуготрајан ефекат”.
„Бела кућа је обавештена о противљењу Новог Зеланда употреби касетних бомби у Украјини”, рекао је Хипкинс.
Шпанска министарка одбране Маргарита Роблес рекла је новинарима да њена земља има „чврсту обавезу” да се одређено оружје и бомбе не могу слати у Украјину.
И Канада је саопштила да је против употребе касетних бомби и да остаје у потпуности у складу са Конвенцијом о касетној муницији. Посебно је изразила забринутост због потенцијалног утицаја бомби, које понекад леже недетониране низ година, на децу.
Немачка је саопштила да, иако неће обезбеђивати такво оружје Украјини, разуме америчку позицију.
„Сигурни смо да наши амерички пријатељи нису олако донели одлуку о снабдевању таквом муницијом”, рекао је портпарол немачке владе Штефен Хебестрајт новинарима у Берлину.
Канцеларија УН за људска права је критиковала одлуку, а један представник је саопштио да са „употребом такве муниције треба одмах престати и да је не треба користити ни на једном месту”.
Портпарол руског министарства одбране описао је овај потез као „чин очаја” и „доказ немоћи пред неуспехом украјинске ‘контраофанзиве’ која је много најављивана”.
Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова је саопштила да уверавања Украјине да ће користити касетну муницију одговорно, „немају никакву вредност”.
Одлуку Вашингтона критиковале су организације за људска права, а Амнести интернешенел је саопштио да касетна муниција представља „озбиљну претњу животима цивила, чак и дуго након што се сукоб оконча”.
Бајден је у петак у интервјуу за Си-ен-ен рекао да је разговарао са савезницима о тој одлуци, која је била део војног пакета помоћи вредног 800 милиона долара.
Он је саопштио да му је требало „неко време да га убеде да то уради”, али је тако поступио јер „Украјинцима понестаје муниције”.
САД, Украјина и Русија нису потписнице конвенције о касетној муницији, које су и Москва и Кијев користиле током рата. Украјински министар одбране дао је уверавања да ће касетне бомбе бити коришћене само за пробијање непријатељских одбрамбених линија, а не у урбаним срединама.
