Суочена са слабим опоравком после пандемије, Кина је смањила референтне каматне стопе на кредите како би подстакла потрошњу, мада економисти оцењују да ће можда бити потребне снажније мере за повећање привредног раста, пишу светски медији и додају да су мере Кине у супротности с потезима централних банака на Западу које подижу камате како би се избориле с инфлацијом, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).
Кина је у уторак смањила референтне камате на кредите, први пут у последњих 10 месеци, док власти у Пекингу настоје да подупру успорени економски опоравак, указује Ројтерс.
Ново монетарно попуштање уведено је пошто опоравак друге по величини светске економије после пандемије показује знаке губитка почетног замаха који је забележен у првом кварталу.
Примарна каматна стопа (ЛПР) на једногодишњи кредит смањена је за 10 базних поена на 3,55 одсто, док је петогодишња ЛПР смањена за такође 10 поена на 4,20 одсто.
Економисти су очекивали смањење обе камате, али је, како истиче Ројтерс, смањење на петогодишњу камату мање него што су многи очекивали.
Снижавањем референтне каматне стопе на кредите први пут у скоро годину дана креатори политике у Пекингу настављају опрезну монетарну подршку у настојању да подстакну снажнији економски раст, пише Фајненшл тајмс.
Примарну каматну стопу одређују велике банке у Кини и оне утичу на трошкове задуживања за предузећа и домаћинства.
Смањење тих стопа, како наводи британски лист, указују на напоре кинеске власти да оквире мера помере ка монетарном попуштању пошто расте забринутост у вези с трендовима у другој највећој светској економији.
Кинеска привреда, додаје Фајненшл тајмс, није успела у потпуности да се опорави шест месеци пошто су власти укинуле строга ограничења за сузбијање пандемије ЦОВИД-19 која су била на снази три године, док је раст под притиском сметњи у трговини и слабости у сектору некретнина, који чини више од четвртине економских активности.
У месецима после поновног отварања Кине забележени су разочаравајући економски подаци, што је подстакло спекулације о томе да ли ће Пекинг и даље водити опрезну или ће се окренути снажнијим стимулусима како би се подстакла потражња.
Економисти кажу да смањење трошкова позајмљивања можда није прави лек за кинеску економију и да ће можда бити потребне драстичније мере, пошто су домаћинства и предузећа показала мало жеље за задуживањем с обзиром на већ високи ниво дуга и неизвесним изгледима за запошљавање и раст, истиче Волстрит џурнал.
Економско успоравање је, како наводи лисз, још једна од ставки на листи изазова за Пекинг, међу којима су лоши односи са САД и мере Вашингтона и његових савезника да смање приступ Кини напредним компјутерским чиповима. Такође, мултинационалне компаније преиспитују улогу Кине у својим ланцима снабдевања услед бојазни због могућих прекида у трговини услед трвења у односима Пекинга са Западом.
Смањење камата на кредите у Кини је у раскораку с последњим економским мерама на Западу, указује Њујорк тајмс.
Америчке Федералне резерве више од годину дана се боре с инфлацијом подизањем референтних стопа. Европска централна банка је такође подигла каматне стопе као одговор на инфлацију.
Кина, међутим, има супротан проблем – потрошња и инвестиције у приватном сектору су толико слаби да се предузећа међусобно надмећу смањењем цене како би задржала клијенте, па потрошачке и произвођачке цене заправо падају.
Уз то кинески јуан је ослабио у односу на долар, указује лист, наводећи да више каматне стопе у САД него у Кини дају подстицај кинеским компанијама и домаћинствима да износе новац из земље, заобилазећи строга ограничења Кине на велике трансфере средстава у иностранство.
