У понеђељак је у црногорском параламенту одржан неформални састанак на којем је одлазећи премијер Дритан Абазовић предложио мандатару за састав нове владе Миодрагу Лекићу модел одржања постојеће Владе и након 15. марта када истиче рок да Лекић парламенту преда приједлог састава нове извршне власти, сазнаје Побједа из више извора парламентарне већине.
Према истим изворима, разговорима је присуствовао и један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић, али из те политичке групације Побједи је речено да Мандић није био на састанку већ је са одлазећим премијером разговарао прије десетак дана, ,,на сличну тему и на Абазовићеву иницијативу“.
Лидер Демоса Миодраг Лекић је на посљедњем прошлогодишњем скупштинском засиједању вољом парламентарне већине проглашен за мандатара 44. Владе Црне Горе, на основу врло контроверзних Измјена Закона о предсједнику Црне Горе, којима је, мимо Устава Црне Горе, одузето право актуелном предсједнику Ђукановићу да предлаже мандатара.
Иако је мандатар од 29. децембра, Лекић има рок до 15. марта да предложи парламенту састав нове владе, јер је рок од 90 дана скраћен завршним одредбама Измјена Закона о предсједнику. Према којима рок од 90 дана траје не од проглашења мандатара, већ од усвајања Измјена Закона о предсједнику (16. децембар).
Два мјесеца касније и само 13 дана до истека рока, мандатар Лекић није далеко одмакао у састављању кабинета. Напротив: показало се да Абазовићева Ура и СНП Владимира Јоковића, странке које сада чине огромну већину Владе, нијесу вољни да се одрекну садашњих позиција, нити да дају ,,зелено свјетло“ посланицима њихових странака да изгласају нову Лекићеву владу.
Другим ријечима: већина од 41 посланика који су прогласили Лекића за мандатара више не постоји. Индиректно је то признао прије неколико дана и мандатар.
– Преговори о формирању нове владе настављени су, али не иду очекиваном динамиком – казао је Лекић.
Покрет Ура, односно коалиција „Црно на бијело“, и СНП имали су, рекао је Лекић, доста примједби у смислу да то није добро организовано и, у обраћању јавности назначио да остаје при истом ставу од раније – ,,или ће та влада бити озбиљна, или је неће бити“.
Била је то порука коју је амбициозни Абазовић видио као слабост и могућност да политички ђелује – да би остао у фотељи предсједника Владе Црне Горе.
АБАЗОВИЋЕВА ПОНУДА
Према информацијама Побједе, Абазовић је Лекићу током разговора у парламенту изложио понуду: да се Лекић повуче и врати мандатарску позицију Скупштини, а да Демократски фронт и остатак парламентарне већине подрже приједлог да Дритан Абазовић буде нови-стари премијер.
Заузврат, Абазовић је Лекићу понудио, због ,,изузетног дипломатског и политичког искуства“ функцију министра вањских послова, евентуално и потпредсједничко мјесто, док би Демократски фронт могао да рачуна на неколико министарских мјеста, као и мјесто за Небојшу Медојевића као координатора реформи у безбједносном сектору, како је било предвиђено још 2020. године.
Према образложењу Абазовића, тако би се вратила политичка снага ,,старој“ парламентарној већини, али и избјегло суочавање на ванредним парламентарним изборима који би могли бити врло неизвјесни, чак и довести до ,,повратка суверенистичких партија“ на позиције власти, нарочито у случају побједе Мила Ђукановића на предсједничким изборима 19. марта.
Сличну пројекцију ,,новог почетка“ Абазовић је, према сазнањима Побједе, прије десетак дана понудио и Андрији Мандићу, током, такође, неформалног састанка у просторијама Скупштине Црне Горе.
Како је речено из кругова блиских Демократском фронту, Абазовићев приједлог није озбиљно схваћен нити разматран као реална опција у тој политичкој групацији, иако је одлазећи премијер током свог мандата ,,брижљиво чувао“ све људе из ДФ-а који су директори државних предузећа. Управо супротно: премијер Абазовић је максимално подржавао и идеју о ,,соларној Жељезари“ Милутина Ђукановића и ћутао на стотине и стотине партијских запошљавања кадра ДФ-а, не само у привредним друштвима него и у јавној управи.
Премда изгледа као ,,непристојна понуда“, није Абазовић одиграо ову партију шаха баш без стратегије.
ДВОСТРУКА ИГРА
Одлазећи премијер је израчунао да Миодраг Лекић без ,,политичког амина“ Уре и СНП-а не може саставити 44. владу Црне Горе која би имала подршку 41 посланика у Скупштини Црне Горе.
И добро зна да Лекића од политичког фијаска дијеле само дани: неуспјех састављања нове извршне власти значио би политички крај за лидера Демоса, али и компромитацију Демократског фронта који би поново показао да нема никакву контролу у доношењу одлука унутар парламентарне већине.
Зато је Абазовић и одиграо улогу ,,доброг момка“ који нуди Лекићу и лидерима Фронта позицију у Влади – али само ако пристану да он остане премијер. Из садашње позиције, премијеру је то политички ,,њин-њин“ ситуација: уколико ,,пријатељи“ из Фронта одбију, биће да не прихватају компромис, ако прихвате испашће да је Абазовић остварио циљ и остао први човјек извршне власти.
Истовремено, Абазовић има и други план да продужи свој премијерски ,,живот“. Како су недавно изабране судије Уставног суда и та институција почела са интензивним радом, само се броје дани када ће, по захтјеву Центра за демократску транзицију, судије процјењивати уставност Измјена Закона о предсједнику Црне Горе. Чак и посланици парламентарне већине знају да су се дижући руке за тај законски акт грубо поиграли са Уставом Црне Горе.
,,ВЈЕЧИТИ“ ПРЕМИЈЕР
Када Уставни суд званично утврди неуставност, уколико то буде до 15. марта, биће потпуно нова правна и политичка реалност: из правног поретка Црне Горе нестају Измјене Закона о предсједнику као да их никада није било, али и позиција Миодрага Лекића као мандатара, као да га парламент никада није прогласио!
А Дритан Абазовић остаје предсједник Владе Црне Горе, све до избора нове владе и новог премијера. Којег, с обзиром на садашњи распоред снага у парламенту, може изабрати једино нова Скупштина, након ванредних парламентарних избора. А ванредних избора може бити – једино уз заједничко гласање два највећа политичка противника – Демократске партије социјалиста и Демократског фронта, што је готово немогуће.
Можда је сада и јаснија игра коју води одлазећи премијер, која се своди на то да Дритан Абазовић буде предсједник Владе све до краја мандата садашњег парламента. Уосталом, одлазећа се Влада и не понаша као да намјерава скоро да иде – надавно су усвојили средњорочни план развоја до 2024. године.
Медојевић: Абазовић не може рачунати на подршку ПЗП-а
С обзиром на то да је један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић жесток критичар Дритана Абазовића и његове владе, питали смо га да ли је за њега и Покрет за промјене прихватљива опција да актуелна извршна власт остане, на што је он рекао да Абазовић не може рачунати на њихову поруку, али да ће коначну одлуку, свакако, донијети органи те партије.
– Дритан због издаје бирача, коалиције са ДПС-ом и вишеструких превара у односу на ДФ, те због учешћа у шверцу цигарета и веза са наркокартелима не може да рачуна на подршку ПЗП. Али, ако неко изађе са таквим приједлогом надлежни органи ПЗП ће заузети свој став – казао је Медојевић за Побједу.
