
Седам година од захтјева званичне Подгорице за екстрадицију бившег политичара Светозара Маровића и његовог бјекства у Београд нема одговора Србије да ли ће и када бити изручен Црној Гори.
Црна Гора тражи његово изручење да би служио казну затвора на коју је 2016. осуђен у Подгорици на четири године и десет мјесеци затвора за превару и злоупотребу службеног положаја подстицањем на малверзације у продаји државног земљишта и градњом у Будви.
Његови адвокати из Подгорице и Београда рекли су за Радио Слободна Европа (РСЕ) да, по њиховим сазнањима, поступак екстрадиције некадашњег предсједника Србије и Црне Горе (СЦГ) није покренут.
„Већ седам година по том питању ништа се није промијенило. Мислим да ће се ситуација завршити тако што ће истећи законски рок за Маровићево кривично гоњење. То је још три године“, рекао је за РСЕ Здравко Беговић, адвокат из Подгорице и бранилац Светозара Маровића.
Питање екстрадиције Светозара Маровића, бившег високог функционера Демократске партије социјалиста (ДПС), седам година оптерећује односе двије државе, од када се 2016. преселио у Србију.
Адвокат Маринков: Здравље му је нарушено
Маровићев адвокат из Београда Владимир Маринков навео је за РСЕ да су у комуникацији.
„Здравље му је нарушено и примарно му је да се лијечи. Од његовог здравственог стања ће убудуће зависити све, да ли ће евентуално бити у могућности да се врати или не“, каже Маринков.
Влада Србије, Министарство правде и Министарство унутрашњих послова нису одговорили на питања РСЕ у вези са захтјевом Црне Горе за екстрадицију Маровића, његовом здравственом стању, његовим правним статусом у Србији, и да ли има српско држављанство.
Одредбе билатералног уговора
Према одредбама Уговора о изручењу између Србије и Црне Горе, који су 2009. потписали тадашњи министри правде двије државе Снежана Маловић и Мираш Радовић, дозвољено је изручење ради извршења правноснажно изречене казне која је дужа од четири мјесеца.
По том документу, изручење није могуће за лице које ужива азил, у случају застаријевања гоњења, као и „ако би изручење очигледно изузетно тешко погодило лице чије се изручење тражи због његових година, дугог боравка у замољеној држави и других озбиљних разлога личне природе“.
Како нема одговора институција, није познато да ли би се неке од ових одредби могле односити на Светозара Маровића.
Професорка права Весна Ракић Водинелић каже за РСЕ да би једна од препрека за могуће изручење била уколико Светозар Маровић, осим црногорског, има и држављанство Србије.
„Онда је ствар много компликованија ако је у Србији. Уколико је то случај, он је за српске власти домаћи држављанин и они се теже изручују него странци“, навела је Ракић Водинелић.
Да ли има српско држављанство?
У мају 2019. Министарство унутрашњих послова (МУП) саопштило је да Светозар Маровић није српски држављанин, те да није ни поднио захтјев за стицање држављанства Србије.
РСЕ наводи да МУП Србије до закључења овог текста није одговорило на њихова питања да ли је у међувремену Светозар Маровић постао држављанин Србије.
Званична Подгорица у више наврата слала је Београду замолнице за изручење Маровића али ни на једну није добила одговор, иако је за њим маја 2017. Црна Гора расписала „црвену“ потјерницу Интерпола која подразумијева хапшење и екстрадицију.
Потражује га по пресуди подгоричког Вишег суда из 2016. због корупције и вишемилионских малверзација са куповином земљишта у Будви за које је осуђен на три године и десет мјесеци затвора.
Убрзо након пресуде, како тврде црногорске власти, Маровић је побјегао у Србију.
Питање из врха државе
„Случај Маровић“ актуелизован је на највишем нивоу током сусрета предсједника двије државе 10. јула у Београду.
Вучић је одговорио да ће то питање Србија размотрити и Подгорици прослиједити утемељен одговор.
И током прве службене посјете Београду ондашњег премијера Црне Горе Здравка Кривокапића, новембра 2021, питање екстрадиције Маровића било је на дневном реду.
„Изручење Маровића остаје приоритет за нашу владу“, рекао је тада Кривокапић послије разговора са предсједницом Владе Србије Аном Брнабић.
Премијерка Брнабић тада је рекла да ће са правосуђем провјерити детаље случаја.
„Мислим да не постоји неки конкретан правни или политички разлог што Маровић није изручен. Није тајна да имамо низ отворених и тешких питања“, изјавила је тада Брнабић.
Професорка Весна Ракић Водинелић сматра да одуговлачење Београда да се јасно одреди по питању екстрадиције Маровића има политичку позадину.
„Могуће је да се ради о некој политичкој сродности између њега и врха државе у Србији. Са друге стране, вјероватно Београд тај случај не сматра озбиљном препреком за односе са Црном Гором“, рекла је Ракић Водинелић.
Министри разговарали, још без резултата
Претходно је Подгорица службено затражила екстрадицију Маровића у марту 2023. када је црногорски министар правде Марко Ковач у Београду о томе разговарао са министарком правде Србије Мајом Поповић.
„Закључено је да Србија треба да изврши своју обавезу. Међутим, тешко је говорити о временским оквирима јер је ријеч о правној и политичкој одлуци“, рекао је тада Ковач.
Министри Ковач и Поповић потом су се 7. јула састали у Петровцу у Црној Гори, гдје су отворили конференцију о процесуирању организованог криминала.
Тада није саопштено да ли је и том приликом разговарано о „случају Маровић“.
Након два дана услиједио је долазак предсједника Милатовића у Београд и нови захтјев за екстрадицију.
Једини предсједник СЦГ
Светозар Маровић (68) био је једини предсједник Србије и Црне Горе (СЦГ). На тој функцији био је од њеног формирања од марта 2003. до расформирања у јуну 2006, када је Црна Гора изашла из државне заједнице са Србијом и обновила самосталност. Са мјеста предсједника СЦГ на референдуму се изјаснио за црногорску независност.
Као један од оснивача Демократске партије социјалиста, заједно са Милом Ђукановићем, почетком деведесетих година супротстављао се политици тадашњег предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића. Био је члан Предсједништва Црне Горе и народни посланик.
Маровић је ухапшен у децембру 2015. године по оптужби за корупцију. У притвору је био до маја 2016. Након што је признао да је шеф будванске криминалне групе осуђен је на скоро четири године затвора, пуштен из притвора, и наложено му је да плати одштету од 1,1 милион еура.
Није се појавио на издржавању затворске казне, нити је уплатио новац у државни буџет.
Власти Црне Горе у више наврата су саопштиле да се у Србији налази његов син Милош Маровић који је као члан криминалне групе свог оца осуђен на затвор од 11 месеци и уплату 385.000 евра. У међувремену је добио српско држављанство, платио новчани део казне, док му је пресуда на казну затвора у Црној Гори застарјела у септембру 2020.
На листи санкција САД
У априлу 2022. Сједињене Америчке Државе (САД) ставиле су Светозара Маровића на листу санкција САД. Како је саопштено, ембарго му је уведен због умијешаности у корупцију, у случајеве као што су мито и проневјера јавне имовине и одузимање приватне имовине за личну корист.
Америка га је тада позвала да дође у Црну Гору.
„Треба да се врати кући и суочи са правдом и јавношћу од које је отимао“, наведено је, између осталог, 11. априла 2022. у Твитер поруци америчке амбасаде у Подгорици.