МИСИЈА Кфора, као једина безбједносна снага која по Резолуцији СБ 1244 има мандат да брине о сигурности на Косову и Метохији, могла би да заштити Србе у јужној покрајини, што јој је и задатак, али је питање да ли то хоће да уради и да ли би се од Београда тражило нешто заузврат.
Предсједник Александар Вучић јасно је на састанку са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, прије два дана у Бриселу, захтијевао да Алијанса преузме контролу и обезбиједи живот достојан човјека Србима, који свакодневно трпе терор Приштине. Истовремено, премијер привремених институција Аљбин Курти казао је недавно да тзв. косовска полиција, која малтретира наш народ сјеверно од Ибра, црпи континуитет из терористичке ОВК, која је и по Кумановском споразуму и Резолуцији 1244 морала да буде разоружана.
Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић каже за „Новости“ да ће Кфор мало учинити на заштити Срба, али да ће се много више очекивати од нас:
– Запад има за циљ да приведе крају намјеру да тзв. Косово уведе у УН, НАТО и ЕУ и таквом политиком почињу да нам везују руке и стављају нашу политику у пасивни положај према њиховој, која је активна до максимума. Таквим понашањем показују да они нису отворени за стварни дијалог и рјешење које задовољава обе стране него су фиксирали циљ и сада желе да нас приведу прихватању свог циља. Столтенберг је био учтиви слушалац, а не и неки велики обећавалац суштинских промјена. ОВК је била пјешадија НАТО-а. У оном тренутку када је Запад признао тзв. Косово погазили су Резолуцију 1244, а крше је и сада ћутећи на наоружавање Приштине.
Јовановић додаје да ми морамо да останемо при овом документу који је, и поред тога што га крше, заправо кост у грлу Запада.
– Они не могу да је избаце без наше помоћи. На њихову политику треба да одговоримо што офанзивнијом политиком на пољу отпризнавања лажне државе и да покренемо питање Резолуције 1244 пред Савјетом безбједности, што је држава већ и најавила – истакао је наш саговорник.
У мисији Кфора тренутно се налази 4.511 војника. Најбројнији је контингент из Турске у ком има 780, а следећи су Американци, њих 679. Након последњих немира на сјеверу КиМ, а усљед одлуке Приштине да наметне албанске градоначелнике у српским срединама и поред тога што за њих скоро нико није гласао, снаге Кфора појачане су за још 500 војника.
Дипломата Зоран Миливојевић оцијенио је да би Кфор морао одмах да реагује и утиче на Приштину и у политичком и у безбједносном смислу како би дошло до деескалације, јер је потпуно јасно да су на сјеверу КиМ угрожени мир и стабилност:
– Кфору за одлуку да дјелује у смислу Резолуције 1244 није потребна додатна одлука Савјета безбједности или неког другог тела УН, јер је потпуно јасно да су на терену угрожени мир и стабилност. Разговор је био веома важан, јер НАТО практично у име и за рачун УН у саставу Кфора врши функцију обезбеђења мира и стабилности на простору КиМ, а у складу са Резолуцијом 1244. Према томе, то је права адреса на коју се треба обратити имајући у виду да је ситуација на КиМ ескалирала и да представља директну претњу миру и стабилности на тим просторима. Разговор са НАТО-ом је и оправдан и у правом тренутку. Да ли ће до деескалације доћи и како ће се НАТО понашати то ћемо видјети. Мислим да то прије свега зависи од политичке воље, имајући у виду да су НАТО државе чланице већином признале независност Косова и да до сада нису показале политичку вољу да одлучујуће реагују према Приштини.
Миливојевић је оцијенио да је Приштина узрок ескалације и да треба очекивати од НАТО-а да предузму мјере које би је спријечиле да врши репресију, користи полицијске снаге и доведе у питање мир и стабилност на сјеверу КиМ.
Иначе, Кфор представља војну силу која по глави седам Повеље УН има мандат за спречавање угрожавања мира и стабилности. То могу да учине склањањем специјалних снага РОСУ које делују супротно Резолуцији 1244.
