Парламентарна већина тражи начин да избјегне распуштање Скупштине средином марта. Док лидер Демоса спрема предлог за посланике, Абазовић инсистира на реконструкцији кабинета који је изгубио повјерење
Ако не успије да формира владу, Миодраг Лекић разматра могућност да предложи Скупштини формирање техничке владе која би спремила изборе. Међутим, према незваничним информацијама “Вијести” лидер ГП УРА и премијер у техничком мандату Дритан Абазовић остаје при ранијем ставу да је најбоље рјешење реконструкција његовог кабинета, који би функционисао до редовних парламентарних избора 2024. године.
”Ако не буде политичког консензуса о политичкој влади којој примарно и искрено тежим и дајем конкретан допринос, моја дужност је да сагледам и могућност предлагања техничко-изборне владе ограниченог трајања и мандата коју бих предложио парламенту”, рекао је лидер Демоса и мандатар “Вијестима” одговарајући на питања да ли су завршене консултације о новој влади.
Питање је било и да ли му је прихватљива понуда Абазовића да он остане премијер, а да у Владу уђе Демократски фронт, те да ли Лекић има нека друга рјешења ако не буде договора са актуелном већином.
”Иако се ради о посљедњој варијанти, не без аргумената и ширег друштвеног интереса, у овом тренутку су на столу могућности формирања политичке владе на основу народне воље са избора 2020. Дакле, ради се о поступку, и то са очигледним закашњењем, на ономе што је требало урадити прије двије године”, додао је он.
На основу нових одредаба Закона о предсједнику, Лекић је од Скупштине добио мандат за састав Владе и рок за то је 16. март.
Он је недавно казао да су преговори о формирању нове Владе настављени, али да не иду очекиваном динамиком, јер их коче ГП УРА и СНП. Обије партије и јавно се залажу за реконструкцију постојеће Владе.
Више извора “Вијести” рекло је јуче да парламентарна већина тражи начин да избјегне распуштање Скупштине након 16. марта, па се на састанцима лидера разговара о више опција – нова влада, техничка, а помиње се и реконструкција постојеће.
Један од саговорника “Вијести” рекао је да је ГП УРА нуђено да у Лекићевој влади задржи сва садашња министарска мјеста, а да Абазовић буде потпредсједник и координатор безбједносних служби. Међутим, њима је то неприхватљиво и инсистирају на актуленој влади. Функционери ГП УРА јуче нијесу одговарали на позиве “Вијести”.
Расплет ове ситуације очекује се током сљедеће седмице а предлог би затим требало брзо да се нађе у процедури Скупштине. Према Пословнику парламента, сједнице редовног засједања, које је почело јуче, заказују се најмање 15 дана прије одржавања сједнице, али предсједница Данијела Ђуровић може је сазвати и у року краћем од седам дана – на основу договора на колегијуму.
Из ДФ-а јуче нијесу одговорили на питање “Вијести” да ли им је прихватљива понуда Абазовића о реконструкцији владе коју је изнио на састанку са Лекићем почетком ове седмице. Наводно, у тој варијанти би Абазовић задржао позицију премијера, а Лекић би био министар вањских послова, док би ДФ ушао у Владу.
”Сада смо у побједничкој кампањи за предсједничке изборе. Ако буде неких нових момената у вези са владом, обавијестићемо јавност”, рекао је “Вијестима” посланик ДФ-а Јован Вучуровић.
Из кабинета предсједника државе нијесу одговорили на питање “Вијест” да ли ће Ђукановић распустити Скупштину након истека рокова за формирање нове владе. Он је у суботу, након предаје кандидатуре за предсједника, новинарима рекао да “не би трчао с тим”.
”Разне су контроверзе у вези са Законом о предсједнику. Треба виђети шта су уставне одредбе, а шта одредбе контроверзног Закона о предсједнику. Остављам себи још мало времена да погледам компатибилност уставних и законских рјешења. Моја је обавеза да бескомпромисно поштујем Устав”, казао је.
Миодраг Лекић је одговарајући на питања “Вијести” рекао да ће консултације о новој влади бити завршене у року који предвиђа закон. “Након тога ћу јавно сумирати биланс, конкретан резултат и могући институционални наставак. Или немогућности формирања владе, што се такође дешава у демократским државама”, казао је.
Лидер Демоса је додао да је у протеклом периоду настојао, како је рекао, могуће супротно доминантној пракси овдашње политике, да ђелује без личног експонирања и медијског протагонизма.
”У овој фази сам дужан и да поштујем чињеницу о јавној примарности редовних предсједничких избора. Дакле, опредијелио сам се за озбиљан рад, а сасвим сигурно, без уплитања вануставних фактора, било страних било домаћих. И тако ће, то тврдим, остати до краја мог мандата”, поручио је.
Казао је и да је након експеримената “апостолске” и “техничке” владе схватио да треба формирати политичку владу на основу резултата избора и изборних обећања. То је, подсјећа, једини познати поступак у демократским друштвима.
”У овој фази, када све улази у завршни дио, постоји неколико варијанти, па и нових понуда, које ће бити врло брзо, не само сумиране, већ и сагледане од свих – колико су оне реалне и прихватљиве”, рекао је Лекић “Вијестима”.
“Неки раније тежили томе да власт буде доживотни мираз”
Лекић наводи да током разговора са представницима странака није никога убјеђивао у нешто, “још мање некога молио за нешто”, инсистирајући на јасним ставовима и јавној одговорности.
”Разумије се, није све у мојим рукама, већ је, у формало-техничком смислу, детерминирајући фактор за могуће формирање нове владе постојање већине у парламенту, односно најмање 41 посланика. Макар то био битан услов, рекао бих и да мени то није једини и апсолутан циљ. Најмање слика формиране владе као добијених и подијељених мираза. Знамо добро да су неки раније тежили да власт буде по могућности неки облик доживотног мираза”, рекао је Лекић.
