Дошли смо до завршног чина наше кампање тоталног отпора и борбе за слободу, покренуте још 13. јула 2015. године, коју смо назвали МИ ИЛИ ОН.
Поштовани чланови и симпатизери Демократског фронта, браћо и сестре са улица и тргова Црне Горе, сапатници из „марица”, судова, затвора… ви сте на својим и леђима ваших породица изнијели највећи терет борбе која је довела до побједе на августовским изборима 2020. Ви, наравно. Ви, који сте увијек били ту да се солидаришете са свима који су показали макар и зеру одлучности и храбрости да се супроставе режиму. Ви, које су други „ослободиоци“ годинама посматрали иза навучене завјесе, док по киши или вјетру пркосите најауторитативнијем режиму у Европи. Посматрали су вас и јавно проглашавали дивљом хордом и радикалним елементима, јер сте љествицу храбрости поставили на за њих недостижан ниво. Зато, наравно, разумијем бијес код вас кад неко базира кампању на једначини ДФ=ДПС.
Али, не дозволите да вас нека „милојкова баба” скрене са пута који смо ми зацртали, утабали, асфалтирали и сад је остало да само неко пресјече врпцу.
Глас за Јакова Милатовића је глас за валоризацију ваше борбе, ваше жртве, вашег надања…Глас за Јакова је глас за пролазак кроз циљ путем на којем сте ви од почетка, а на који су се други успут укључивали.
Молим храбре и одане борце против Мила Ђукановића и свега што он симболизује, да, без изузетка, послушају позив Андрије Мандића, и да поред све оправдане љутње, дају коначни допринос нашој заједничком циљу. Помислите само како бисте гледали на оне који би, у случају да је Андрија у другом кругу, позивали на бојкот. Сву ону аргументацију коју бисте примијенили да их убиједите да гласају, реците себи у огледалу.
Јер, Мило је с друге стране и вреба!
МИ ИЛИ ОН!
