Ђукановићева прича о „резервоарима” гласова на које може да рачуна у другом кругу предсједничких избора је његова финта којом жели да замаскира чињеницу да је од 2018. године до данас изгубио трећину својих гласача! Тако говори политички аналитичар Владимир Павићевић, поводом оцјене актуелног шефа државе да у другој изборној рунди 2. априла, у којој му је изазивач Јаков Милатовић из Покрета „Европа, сад”, може да рачуна на такозване гласачке џепове који нису активирани у првом одмјеравању снага прошле недјеље.
Очигледно је да је апсолутног господара Црне Горе у минуле три деценије уздрмао изостанак бирача мањинских народа, који су му годинама по инерцији доносили побједе. Ђукановић сада полаже наде у бошњачку дијаспору и успаване националисте у бици која је за њега „бити или не бити”.
„Имао је више од 180.000 гласова, а данас 120.000 што је разлика од 60.000. То значи да га толики број гласача више не подржава, него гласају за неког другог, или уопште не излазе на биралишта. То је занимљиво, јер они нису гласачи за које бисмо можда рекли да су гласали за ДПС, него их је директно Ђукановић изгубио. И сада је смислио финту да ми сви то заборавимо и да треба да размишљамо о некаквим резервним гласовима. Нема таквих гласова, него је питање – куд су отишли и за кога гласају људи који су некада били за Ђукановића”, коментарише Павићевић.
На питање да ли се може очекивати врелија атмосфера, застрашивање грађана, куповина бирача, препознатљиве методе из прошлости које су Ђукановићу и његовој партији доносиле побједе на изборима, Павићевић каже да је све могуће.
„Овај први изборни круг био је толико добар да га људи пореде са оним, рецимо, у Скандинавији. То је општи утисак људи у Црној Гори и оних са стране који су посматрали изборе. Да ли ће се то поновити 2. априла, или постоји идеја да неко радикализује ствари? Једини који размишља о томе је Ђукановић. Али његов проблем сада је што не може то да ради са позиција моћи, као што је радио претходних година и деценија, када је у рукама имао ресурсе које је злоупотребљавао подижући тензије и завађајући народ. Више нема такву могућност, и ако би пробао то да уради, сигуран сам да грађани неће прихватити”, резонује Павићевић.
Ђукановићу наруку не би ишла ни оштра реторика која је дуго била препознатљива у његовим кампањама, дизала тензије код Срба, Бошњака и Црногораца.
„Ми сада живимо у потпуно новим околностима. Ово је 2023. година која подразумева да смо већ у постђукановићевској ери иако ће Мило још неколико седмица бити предсједник државе. Али ми смо суштински у тој епохи и оно што је био његов механизам пре 30. августа 2020. године – више тога нема. Милатовић је на корак до тога да у другом кругу побиједи Ђукановића. Наруку му иде расположење грађана, док би окосница његовог тријумфа могла да буде „савез” странака, побједница избора од 30. августа 2020. године, чији лидери су позвали своје бираче да му дају глас. Падом Ђукановића био би задат страховити ударац његовој Демократској партији социјалиста од којег би се тешко могла опоравити, а овим чином дефинитивно би се заокружила смена власти подно Ловћена”.
