Предсједник Јаков Милатовић казао је да су 13. јул 1878. и 1941. године најзначајнији датуми у црногорској историји, поручивши да нема већег идеала од слободне, антифашистичке и једнаке Црне Горе.
„Вјекови борбе за опстанак, на каменој раскрсници Европе, учинили су ову земљу симболом истрајности, чији је сваки педаљ слободе скупо плаћан животима њених најбољих синова и шћери. Луча непокорности никад није угашена на овом нашем кршу. Нема 13. јула 1941. године без 13. јула 1878. године. Два истовјетна датума у мјесецу, раздвојена 63 године, заправо су симбиоза слободе и пркоса, као најважнијих карактерних одредница црногорске државотворне тежње“, истакао је предсједник на пријему који је, са првом дамом Миленом Милатовић, вечерас приредио на Цетињу, поводом 13. јула – Дана државности Црне Горе.
Казао је да је 13. јулом заокружена вредносна вертикала развоја Црне Горе, заснована на слободи, антифашизму и једнакости.
„Као предсједник Црне Горе, радујем се што смо данас овдје и што, без обзира на нацију, вјеру или политичка увјерења, можемо сложно да пошаљемо поруку да од слободне, антифашистичке и једнаке Црне Горе немамо већег идеала. Свако вријеме носи нове изазове, а на нама данас је да темеље које смо освојили на Берлинском конгресу и жртву учесника Тринаестојулског устанка коју смо дали у народноослободилачкој борби, уградимо у нашу будућност и будућност наше дјеце.
„Сјећајући се жртве предака, у годинама које долазе, нама остаје лакши дио посла – да у миру наставимо да изграђујемо нашу Црну Гору, чинећи је пожељним мјестом за живот свих нас и стојећи непокорно на бранику њене слободе. Као син, отац и супруг, цијенећи историјску и савремену улогу црногорске мајке, кћерке, сестре, супруге, данашњи дан видим као прилику да се подсјетимо њиховог несебичног доприноса и одамо поштовање за терет које су носиле и који носе у друштву коме припадамо“, истакао је Милатовић.
Подсјетио је да су жене неријетко у директно учествовале у борбама.
„Баш као што је краљ Никола опјевао у ‘Балканској царици’, дјелу које само по себи представља оду црногорским женама, њихове руке су на бојним пољима додавале борцима за црногорску слободу ‘воде, праха и олова’, ‘остављајући сузе за друго мјесто и друге дане’.
„Неријетко су и директно учествовале у борбама, па је остало записано да је у току народноослободиличког рата у Југославији учествовало 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 изгубиле живот у ратним борбама, а њих осам је одликовано Орденом народног хероја за изванредну храброст и заслуге у рату. Моја супруга ће зато дати посебан омаж црногорским женама. Драги пријатељи, У жељи да, из године у годину, Тринаести јул прослављамо у миру и благостању, захваљујем Вам се на пажњи и желим нам срећан празник. Живјела Црна Гора“, закључио је Милатовић.
Прва дама Милена Милатовић рекла је како жели дати омаж свим женама чија су постигнућа и жртве уграђени у темеље Црне Горе.
Казала је како је неопходно борити се за смањење економског потискивања жена, као и за додатно веће укључивање жена на свим нивоима одлучивања, те да се мора учинити све да се искоријени сваки вид насиља.
„Данас, такође желим и да будем глас свих жена које својим радом, оним што га видимо и оним што га не видимо, значајно доприносе стварању нове Црне Горе: праведне, равноправне и једнаких шанси“, додала је.
Жене Црне Горе су, како је истакла, својом непоколебљивом храброшћу и снагом дале немјерљив допринос у борби за слободу, и заједно са мушкарцима учествовале у обнови земље послије рата. Тиме су, како је казала, трасирале пут у конституисању новог друштвеног поретка који је довео до све већег учешћа жена у политичком и јавном животу у Црној Гори.
„О томе најбоље свједочи присуство жена на вечерашњем пријему, међу којима се налазе и предсједница парламента, министарке, посланице, суткиње, успјешне предузетнице, умјетнице, спортисткиње… Данас жене имају каријере какве раније генерације нијесу могле ни замислити док су истовремено успјешне и у традиционалним улогама које имају као мајке, кћерке, сестре и супруге“, навела је Милатовић.
Иако, како је рекла, статистички подаци указују да је положај жена данас у многим аспектима бољи него икада раније, „сви добро знамо да имамо још пуно посла“.
„Како бисмо поставили здравије темеље нашег друштва, морамо се борити за смањење економског потискивања жена, као и за додатно веће укључивање жена на свим нивоима одлучивања. Никада не смијемо престати да радимо на подстицању још веће заступљености жена у политици, бизнису, науци. И најважније: морамо заједничким снагама учинити све што можемо да искоријенимо сваки вид насиља, укључујући и родно-засновано, које, нажалост, у неким случајевима има трагичан исход“, нагласила је она.
Као све друштвене промјене, додаје, „и ова је спора и тешка“, те захтијева одлучност и истрајност, како жена, тако и мушкараца. „Међутим, то је једини исправан пут и наша је обавеза да га слиједимо“, поручила је она.
„Мој супруг и ја вјерујемо да образовање може најефикасније убрзати овај процес и зато је важност образовања у фокусу нашег заједничког јавног ангажмана. Уосталом, управо нас је образовање довело до овог мјеста са којег вам се вечерас и обраћамо.
„Нашим примјером потврђујемо да предан рад, систематично учење и способност критичког размишљања може свакога квалификовати не само да добије посао који жели, већ и да постане предсједник државе. Надамо се да ће једнога дана такав пут имати и прва предсједница Црне Горе.
„Образоване, самосвјесне, оснажене – савремене жене свој друштвени статус заснивају на знању и вјештинама, свјесне да је једини истински успјех онај који је у цјелости само њихов“, казала је Милена Милатовић.
Поручила је свима који, како је казала, својим професионалним или личним ангажманом желе да учине друштво равноправнијим и праведнијим – да ће у предсједнику и њој као првој дами увијек наћи безрезервну подршку.
„‘Храброст која се бори боља је од слабости која траје’ казао је Хегел. Ја вам с овог поносног мјеста поручујем да будемо храбре. Храбре као жене које су 13. јула уткале своје животе у биће слободне Црне Горе. Његујмо љубав према себи, према другима и према истини. Промјена почиње од нас самих. Уосталом, то дугујемо будућим генерацијама, те својим примјером морамо показати дјевојчицама и дјечацима који долазе како изгледа равноправност. Једино на овај начин ћемо Црну Гору учинити бољим, праведнијим и љепшим мјестом за живот.
„У част наших преткиња и за будућност наших насљедница, Тринаести јул прослављамо све ближи том циљу. У то име, желим нам срећан празник. Живјела Црна Гора и живјеле жене Црне Горе“, закључила је она.
На пријем су дошли представници политичког, научног, културног, привредног и спортског живота Црне Горе, грађански активисти, ранији највиши државни функционери, као и представници дипломатског кора и високи званичници међународних организација и институција.
Зграда Предсједника у бојама црногорске заставе
Поводом 13. јула – Дана државности, зграда Предсједника Црне Горе вечерас је освијетљена у бојама црногорске заставе.
