Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић затражио је данас у Виљнусу од предсједника Литваније Гитанаса Науседе подршку да Уговор о приступању Црне Горе Европској унији буде потписан током литванског предсједавања Савјетом ЕУ, у првој половини 2027. године.
На заједничкој конференцији за медије, након састанка у Предсједничкој палати, Милатовић је поручио да Црна Гора улази у завршну и све конкретнију фазу европских интеграција и да предстојеће предсједавање Литваније представља важну прилику за остварење тог циља.
“Вјерујемо да постоји реална могућност да Уговор о приступању Црне Горе Европској унији буде потписан током литванског предсједавања Савјетом ЕУ, у првој половини 2027. године. Рачунамо на подршку Литваније да ову амбицију претворимо у конкретан резултат“, поручио је предсједник Милатовић, истичући да је циљ Црне Горе да постане 28. чланица Европске уније до 2028. године.
Науседа је потврдио да ће његова држава наставити снажно да подржава европски пут Црне Горе, истичући да је Црна Гора тренутно најнапреднија држава кандидат за чланство у ЕУ.
“Током предсједавања Литваније Савјетом Европске уније настојаћемо да остваримо значајан напредак у припреми Уговора о приступању Црне Горе ЕУ“, поручио је Науседа.
Он је похвалио значајан напредак Црне Горе у европским интеграцијама и казао да ће проширење ЕУ бити међу приоритетима литванског предсједавања и потврдио спремност своје државе да настави да пружа подршку Црној Гори у припремама за чланство.
Милатовић је захвалио Литванији на досљедној подршци проширењу Европске уније заснованом на заслугама, наглашавајући значај политичког и експертског партнерства у завршној фази приступних преговора.
Подсјетио је да је Црна Гора отворила сва 33 преговарачка поглавља, од којих је 21 привремено затворено, да је формирана посебна радна група за израду Уговора о приступању, као и да је Европска комисија представила предлог финансијског оквира за Црну Гору након приступања.
„Чланство Црне Горе послало би важну поруку да је проширење кредибилан процес, да се реформе награђују и да Европска унија испуњава своје обавезе када државе кандидати испуне своје”, нагласио је Милатовић.
Сусрет у Виљнусу одржан је у години када Црна Гора и Литванија обиљежавају 20 година од литванског признања обновљене независности Црне Горе и успостављања дипломатских односа.
Важан дио разговора био је посвећен геополитичким изазовима, безбједносној ситуацији у Европи и јачању сарадње у оквиру НАТО савеза.Двојица предсједника разговарала су и о могућностима јачања економске, технолошке и институционалне сарадње, посебно у областима трговине, инвестиција, дигитализације, вјештачке интелигенције, сајбер безбједности и одбрамбених технологија.
Милатовић је истакао да искуства Литваније у заштити дигиталне инфраструктуре и јачању отпорности на сајбер и хибридне пријетње могу бити посебно корисна за Црну Гору у процесу модернизације јавне управе и јачања државних институција.
Указао је и на потенцијале за унапређење туристичке сарадње, снажније повезивање привредних заједница подсјећајући да је Црну Гору претходне године посјетили скоро 20 хиљада туриста из Литваније и да директна авио повезаност Виљнуса и Тивта отвара додатне могућности за развој сарадње.
„Желимо да снажно политичко партнерство наших држава преточимо у конкретнију економску, технолошку, безбједносну и образовну сарадњу“, поручио је Милатовић.
У оквиру посјете Литванији, предсједник Милатовић посјетиће и Национални центар за сајбер безбједност, гдје ће се упознати са искуствима те државе у заштити дигиталне инфраструктуре и сузбијању савремених сајбер пријетњи.
РТЦГ
