Потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја Владимир Јоковић апелује на све партије парламентарне већине од 30. августа 2020. године да се издигну изнад личних и партијских интереса и да се договори састав нове владе. Он је у емисији “Добро јутро Црна Горо”, казао да треба договорити владу која ће да траје до 2024. године како не би дали позицију предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу да одлучује о томе.
“Не смијемо ни у ком случају дозволити да ми нашим поступцима дајемо снагу ДПС-у и Ђукановићу који је у предсједничкој кампањи. Ако ми сада покажемо да не можемо да се договоримо, а онда поново будемо ишли на изборе, па тражили од грађана да нам дају мандат да се договоримо, иако нијесмо прије успјели… Сад имамо већину и треба да се договоримо да трајемо до 2024. године, реконструисана Влада, нову владу, али не смијемо дати позицију да он о томе одлучује”, казао је он.
Агробуџет нема нико право да критикује
Коментаришући незадовољство пољопривредника расподјелом агробуџета, Јоковић каже да Влада чији је потпредсједник не може за годину да исправи грешке које су прављене 50 година.
“Ми чинимо оно што можемо. Имајући у виду да имамо највећи буџет у историји Црне Горе, нико нема права да га критикује, мада за пољопривреду никада није довољно новца”, казао је он.
Истакао је да су за лошу локалну инфраструктуру криве локалне управе.
“Ја бих све произвођаче упутио на локалне самоуправе да испитају како се троше средства”, казао је он.
Повећањем укупне економије увећаће се и средства за пољопривреду, сматра он.
Релевантне институције израчунаће производну цијену млијека
Када је ријеч о незадовољству млекара, Јоковић каже да је задовољан састанком са фармерима и да су и сами закључили да су премије веће него у државама региона. Међутим, како наводи, инпути у производњи су поскупили.
“И од те откупне цијене млијека до продаје у маркетима, постоји огромна разлика”, казао је потпредсједник Владе.
Зато су постигли договор да ангажују релевантну институцију која ће израчунати тачно колико је производна цијена млијека.
“Производна цијена за неке производе је мања, а за неке већа, јер неки много више раде, боље хране краве, имају већу продуктивност, али видјећемо просјек. Да видимо колико кошта прерада тог млијека у мљекарама и колику маржу имамо у маркету и кад то добијемо нико неће моћи ништа да приговори”, казао је он.
Влада нема законску ни буџетску линију којом би подржала малинаре
У овом тренутку не постоји могућност да се изађе у сусрет незадовољним мљекарима.
Када је ријеч о малинарима, Јоковић истиче да Министарство није ни на који начин учествовало у креирању откупне цијене, која је по њему превисока.
“Ми немамо законску ни буџетску линију којом бисмо могли да подржимо малинаре. Радовали бисмо се да можемо. Да ли постоји други начин? Можемо о томе да разговарамо, али, подвлачим опет, цијена од 4,30 еура је нереална и никада на тржишту не може да постигне ту цијену. Сами су се договорили. Сада могу да виде да ли је то превисока цијена, може ли се спустити, да ли држава може урадити нешто у том смислу”, казао је он.
