Просјечна нето зарада износиће 1.000 евра, минимална 700, минимална пензија 450 евра и имаћемо пуну запосленост и то за 12 мјесеци након што дођемо на власт, саопштио је у новембру прошле године предсједник Покрета Европа сад Милојко Спајић.
Он је тада казао и да је припремљен програм “Европа сад 2” који све ово предвиђа, али иако је прошло пола године од тада тај програм и пут како ће се доћи до ових цифара још нису објављени.
Просјечна нето зарада сада је 781 евра, минимална је 450 евра, минимална пензија је око 275 евра, а стопа незапослености према Заводу за запошљавање је 18,36 одсто, односно на њиховој евиденцији је 43 хиљаде незапослених.
Програмом пореске реформе са почетка 2022. године названом “Европа сад”, када је Спајић био министар финансија, укинут је допринос на здравствено осигурање који је износило 10,8 одсто бруто зараде, уведен је неопорезиви дио зараде до 700 евра нето износа и минимална зарада повећана са 250 на 450 евра. Ово смањивање дажбина и повећање минималне зараде утицало је да просјечна нето зарада у јануару 2022. буде повећана на 686 евра са 537 колико је износила у децембру 2021. Државни буџет је губитак ових дажбина у међувремену надокнадио кроз бољу наплату ПДВ-а, акциза и доприноса за Фонд ПИО. Од тада просјечна нето зарада повећана за још сто еура, већином захваљујући расту зарада у јавном сектору кроз измјене колективних уговора.
Од дажбина на зараде сада је остао порез који на дио зараде од 700 до 1.000 евра износи девет одсто, а за дио преко хиљаду еура је 15 одсто. На износ пореза плаћа се и прирез од 10 до 13 одсто тог износа, зависно од општине. Остао је допринос за пензионо осигурање који износи 20,5 одсто бруто зараде, као и допринос за осигурање од незапослености од један одсто и допринос за Фонд рада од 0,2 одсто.
Постоје и такозвани посредни доприноси и накнаде који не улазе у обрачун бруто зараде али зависи од њеног износа и броја радника, а односе се на чланство у Привредној комори, накнаду за одмор и рекреацију радника и накнаду коју плаћају послодавци који немају запослене особе са инвалидитетом.
Сада на просјечну нето зараду од 781 евра послодавац плати дажбина за 234 евра, од чега је допринос за пензионо осигурање 195 евра. Укупно све остале ставке вриједе 39 евра, од чега је порез 22,6 евра.
Економиста Милош Вуковић, недавно је коментаришући ове најаве казао да не види начин како би се повећала просјечна зарада у овом кратком року на хиљаду еура, осим ако не би био укинут допринос за пензионо осигурање.
Садашња нето зарада са доприносом за пензионо осигурање износила би 976 евра. Вуковић је казао и да му је замјеник предсједника “Европе сад” и предсједник државе Јаков Милатовић казао да није видио програм “Европа сад 2”. “Вијести” су питале Европу сад и да прокоментаришу Вуковићеву изјаву, али је одговор изостао.
У неким западним земљама не постоји обавезни допринос за пензионо осигурање или се она само дјелимично користи, већ се самом запосленом оставља на вољу да ли ће неком приватном фонду плаћати осигурање и колико ће оно износити. Држава од доприноса за Фонд ПИО, према плану за ову годину, очекује приход од 440 милиона евра са којим обезбјеђују већину новца потребних за исплату пензија.
Други начин повећања нето зараде, с обзиром да су у државном сектору оне већ значајно повећане, јесте да дође до великог економског раста и профита у привреди од чега би послодавци могли повећати плате.
Да би садашња просјечна зарада порасла на 1000 евра, потребан би био раст од 28 одсто.
Минимална зарада одређује се законом и да би се она за 12 мјесеци повећала са 450 на 700 евра, потребна је “само” његова измјена у Скупштини. То се до сада обично радило кроз договор са социјалним партнерима и питање је да ли би привреда у садашњој ситуацији пристала на овај додатни терет.
За повећање минималне пензије требало би 270 милиона
Минимална пензија сада је око 275 евра, а уз очекивано мајско усклађивање за око пет одсто, порасла би на око 290 евра.
Да би порасла на 450 евра потребан је раст од 63 одсто. За ово повећање минималне пензије, према незваничној процјени, било би потребно додатних око 270 милиона евра.
