Охрабрујуће поруке из Брисела и повољан геополитички тренутак дају Црној Гори озбиљну шансу да убрза европски пут, али чланство 2028. године није извјесно и пред државом је још низ важних политичких и институционалних корака, оцијенио је бивши дипломата Миодраг Лекић. Он је за Еуронеwс Монтенегро упозорио да ће много зависити и од унутрашњег политичког консензуса, посебно када је ријеч о реформама и уставним промјенама.
Лекић сматра да ентузијазам због порука из Брисела треба пратити рационалном процјеном обавеза које Црној Гори предстоје.
„Ја мислим да изазова има доста. Не мислим да су сакривени, него их једноставно треба познавати. Овај ентузијазам је разумљив, сви смо задовољни да се усмјеравамо ка Европској унији, али треба мало смањити еуфорију и рационално анализирати шта нам све предстоји. Треба нам доста озбиљности. Вратио се термин ‘мапа пута’, који је био актуелан и прије двадесетак година, и сада треба видјети шта конкретно слиједи. Ово је била презентација комесарке Марте Кос, а затим треба да услиједи састанак Европског савјета, који чине шефови држава или влада чланица Европске уније“, казао је Лекић.
Према његовим ријечима, крајем мјесеца требало би да буде јасније да ли ће Европски савјет прихватити правац који је представила Европска комисија.
Додаје да поруке Марте Кос не треба посматрати само као њен лични став, већ као дио ширег европског расположења према проширењу.
„Треба да се догоди Европски савјет и да се види да ли се овај правац прихвата. Вјероватно хоће. Онда опет остају поглавља, па ратификација уговора, што је можда и најважнија фаза. Ова садашња фаза је претпоставка, више техничког карактера, кроз реформе. Објективно говорећи, ми те реформе као грађани нијесмо баш увијек видјели у Црној Гори, али су их очигледно видјели у Европској унији. Отворио се и геополитички простор, јер је неко у Бриселу схватио да у геополитици нема вакуума и да, ако Западни Балкан остане по страни, може да ускочи нека друга сила. Дакле, тренутак је повољан, али искушења још има“, истакао је Лекић.
Он сматра да Црна Гора мора бити пажљива и у јавним порукама према Европској унији.
Како је навео, треба избјећи инсистирање на питањима попут права вета и сличним захтјевима прије него што држава уопште заврши приступни процес.
„Ја мислим да би требало да будемо врло пажљиви у свему томе, са адекватним изјавама. Чује се, рецимо, да тражимо право вета. Ја јесам за то да будемо равноправни у заједници европских земаља, али треба избјећи такву врсту реторике. Европској унији, која има толико проблема, тешко да је приоритет да чека Црну Гору како би она добила могућност блокаде. Исто је и са причама о повлачењу средстава – та средства треба заслужити. Добро би било да у овај процес уђемо са озбиљношћу и адекватним рјечником и да искористимо шансу која нам се отворила“, нагласио је Лекић.
Говорећи о односима власти и опозиције и могућим проблемима у усвајању реформи и уставних измјена, Лекић је казао да ће унутрашњи политички односи имати велики утицај на наставак европског пута.
Подсјетио је и да ће током наредне године бити одржани избори у више европских држава, што такође може утицати на политику проширења.
„Познато је у историји и политици да се велике битке добијају заједно, а ово јесте велика битка. Пожељно је да спољна политика и одбрана буду предмет консензуса, а посебно када имамо овако важан циљ. Код нас су антагонизми веома јаки и било би тешко повјеровати да би нека политичка групација, због унутрашњег политичког ефекта, била спремна да зауставља европски пут. Али остаје да се види. Улог је велики“, казао је Лекић.
Он је поручио да ће сваки политички актер који буде блокирао европски пут морати да преузме одговорност.
„Свако ко буде заустављао европски пут преузеће одговорност. Добро би било да нико не потцијени црногорску јавност и мисли да грађани не прате шта се дешава или да неће знати да закључе ко би могао бити одговоран у таквом развоју догађаја. Не преостаје ми ништа друго него да вјерујем да до опструкција неће доћи, али задржавам одређени опрез због наших навика и претјераних политичких антагонизама, чак и у тренутку када имамо заједнички циљ“, рекао је Лекић.
На питање колико је реалан циљ да Црна Гора 2028. године постане 28. чланица Европске уније, Лекић каже да је такав сценарио могућ, али не и сигуран.
„То је могући сценарио, али није стопроцентан. Имамо већ крајем октобра Европски савјет, који ће нешто рећи о овој мапи пута. Имамо поглавља која треба завршити, а коначно долази и ратификација, која може да траје од једне до двије године. Постоји и могућност опструкција појединих земаља које нијесу наклоњене или имају одређене захтјеве“, казао је Лекић.
Говорећи о односима са Хрватском, рекао је да је Црна Гора дозволила да се одређена отворена питања дуго не рјешавају и да се сада налази у неповољнијој позицији.
Оцијенио је да Хрватска има право да заступа своје интересе, али да се, према његовом мишљењу, у појединим захтјевима претјерује.
„Мислим да би министру иностраних послова Хрватске неко овдје требало да каже да, као гост, обрати пажњу и на стил изјава и да га подсјети на норме пристојности. Када се долази у посјету, не би требало да сваки пут имамо нови шоу и нови репертоар захтјева“, закључио је Лекић.
