Конкурс за пријем цивила у специјалне јединице Војске Србије траје до краја мjесеца. Они који прођу строгу селекцију имаће прилику и да постану део 63. падобранске бригаде. Како изгледа обука и шта је све потребно да би се задужио падобран у Нишу?
До првих десантних или ноћних скокова, оне који су одслужили војни, чека најмање два месеца, колико траје селективна обука. Остале кандидате који испуњавају психофизичке норме за улазак у ову елитну бригаде чека нешто више привикавања на специфичне услове живота и рада. По правилу и једнима и другима заједничка је љубав пријема падобранству и прије доласка на нишки аеродром.
“Падобранством сам се бавио и у цивилству да спојим ову војну и цивилну причу. Љубав пријема спорту се јавља прије првог скока, а конекција се јавља баш на првом скоку кад виде да није ништа страшно и уз адекватну обуку и припремљеност то је лагана активност, падобранци се не разликују осим што су то желели да раде”, навео је припадник 63. падобранске бригаде.
Прије скокова, на земљи се увежбавају покрети и различите ситуације који би могли да се десе а како би падобранци аутоматски на њих реаговали. Једина грешка на земљи коју је немогуће решити у ваздуху, јесте она приликом паковања падобрана, па се и овај сегмент детаљно увежбава.
“Овај позив захтева константо усавршавање, да побеђујем своје страхове јер није природно да се скаче из авиона, да савладам то, да сваког дана напредујемо, да будемо концентрисани на послу и да будемо у једну руку посебни, јер не може свако да ради овај посао”, каже припадник 63 бригаде.
Прије него што дођу до скока из хеликоптера или авиона, будуће падобранце чека полигон где могу делимично да осете силе које их чекају приликом скока. Полигон за увежбавање је и тест и прва прилика да виде да ли имају проблем са висином.
Сви који немају пријетходног додира са војском а пожелели би да буду део 63. падобранске бригаде морају да прођу три нивоа обуке. Трећи, и последњи, ниво подразумева основну падобранску обуку која почиње овде на земљи, сви они који не могу да издрже ни скок са жичаре нису за ову бригаду.
Падобрански скокови нису једина задужења ове бригаде. Од њих се очекују специјалне борбене активности, диверзантска и противдиверзантска дејстава, борба с мањим непријатељским ваздушним десантима, убаченим групама.
“Потребни су нам дjевојке и младићи који воле отаџбину, који су психофизички спријемни да буду у потпуности здрави и спријемни на оно што их чека наредна два-три месеца. Свакако да се припадници специјалне јединице разликују од осталих а поготово 63. падобранске бригаде које красе издржљивост и спријемност”, напоменуо је инструнктор обуке.
Ова бригада, која реализује и извиђачка дејства на непријатељској територији, борбено трагање и спасавање током ратних дејстава деведесетих година, била је ангажована на више локација.
