Иако је у фебруару ове године Скупштина Црне Горе омогућила да Уставни суд добије нужно потребне судије за несметан рад, то није дало жељене резултате кад је у питању решење најважнијих заосталих предмета.
Почетком прошлог мјесеца није донијета одлука о оцјени уставности Указа о распуштању Скупштине, који је донио одлазећи предсједник државе Мило Ђукановић.
Са друге стране, нема информација да се Уставни суд изјашњавао о новом Закону о предсједнику.
Наиме, Ђукановић је 16. децембра потписао измјене Закона о предсједнику које су посланици црногорског парламента, гласовима актуелне већине, поново усвојили 12. децембра прошле године, а којим Скупштина преузима дио надлежности предсједника државе у предлагању мандатара за састав Владе.
За ту одлуку тада је гласао 41 посланик већине, четири су била против.
Иницијативу за оцјену уставности измјена Закона о предсједнику 28. фебруара ове године поднио је Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
Још у марту је у медијима најављивано да ће Уставни суд о томе донијети одлуку, међутим то се до данас није десило.
Новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић јуче је изразио наду да ће Уставни суд ипак убрзо донијети одлуку по тој иницијативи.
Тај суд се дуже вријеме не изјашњава ни о двије поднијете иницијативе за оцјену уставности, везаних за поступак замрзавања имовине руским држављанима.
Подгоричанин Предраг Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама из 2018. године.
Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе. И не само то, иницијатори су били увјерени да је закон противан интересима државе која би могла да плати милионске одштете, објавили су раније медији.
У Иницијативи, поднијетој 21. јула 2022. године, се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11.
Да је у питању неуставна одлука Владе потврдио је раније и бивши предсједник Уставног суда Црне Горе и професор уставног права др Благота Митрић који каже да замрзавањем имовине руским држављанима, осим што је грубо погазила Устав, Влада направила опасан преседан, који може изазвати додатне компликације у нашем правном систему.
Према члану 18, замрзавање имовине подразумијева забрану трансфера, конверзије, располагања или промета свим средствима и/или другом имовином која се налази у својини, државини или под контролом означеног лица, посредно или непосредно, на основу и за вријеме примјене рестриктивне мјере, као и на пружање финансијских и других услуга означеном лицу.
Почетком августа прошле године Демократски фронт (ДФ) је обавјестио јавност да су посланици тог коалиционог савеза поднијели Уставном суду Предлог за оцјену сагласности са Уставом и потврђеним и објављеним међународним уговорима, којим се покреће поступак пред Уставним судом за оцјену уставности и законитости члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама.
Ни та иницијатива није дошла на ред за разматрање.
Упркос томе, представници Уставног суда прије неколико дана су се похвалили да су у претходне двије године значајно смањили укупан заостатак неријешених предмета.
