Центар за женска права и Спектра су обавили анализу јуче објављене збирне изборне листе партија за предстојеће парламентарне изборе. Подаци показују да највећи број изборних листа испуњава само минималне услове у погледу примјене квота за мање заступљени пол, док само једну листу предводи жена, саопштили су Центар за женска права и Спектра.
Подсјетили су да је претходно Државна изборна комисија вратила на дораду три изборне листе, ради отклањања недостатака који се тичу непоштовања квота за мање заступљени пол.
“Примијећена је тенденција раста процента жена на листама мањинских партија, али на ниже рангираним позицијама и са веома ниском вјероватноћом да ће добити посланички мандат. Подсјећамо да су наша ранија истраживања показала да већи проценат жена на изборним листама не резултира већим процентом жена у парламенту, већ да тај проценат зависи од позиција жена на изборним листама – што је више жена на првим и другим позицијама, то је већа вјероватноћа да ће бити изабране. Што су ниже рангиране, то је мања вјероватноћа да ће добити мандате, посебно када је ријеч о малим партијама које не могу рачунати на више од три мандата”, истиче се у саопштењу.
Од петнаест проглашених листа, њих четрнаест предводе мушкарци и на њима се жене налазе тек на трећем или четвртом мјесту. Само једну листу представља жена и та листа биљежи највећи проценат жена, чак 59 одсто, у односу на 41 одсто кандидата, а слиједе је листе мањинских партија.
“Поред тога, изборне листе за које истраживања НВО ЦЕДЕМ и компаније “Редфиелд & Wилтон Стратегиес” показују да ће добити највећи број мандата, рангирају жене на нижим мјестима у свакој редној групи од четири кандидата, т.ј. примјењују само законски минимум када су у питању квоте. Оваква устаљена пракса резултира мањим бројем жена у посланичким клупама и, посљедично, на мјестима одлучивања. Тако су на парламентарним изборима из 2020. године, жене освојиле свега 18 од 81 расположивог мандата, односно 22,22 одсто. На вјероватно понављање тог сценарија указују и бројке које представљамо у табели о броју жена међу првих четири и десет кандидата на листама”, каже се у саопштењу.
Очигледно је, додаје се, да би без постојања квота за мање заступљени пол проценат жена на партијским листама био још нижи, па указујемо на обавезу оснаживања партијских и законских механизама за веће политичко учешће жена.
“Нарочито треба повести рачуна о заступљености жена из маргинализованих група, укључујући Ромкиње, жене са инвалидитетом, ЛБТQ жене као и друге их које због свог економског и образовног поријекла нису привилеговане и чији се глас недовољно чује на јавној и политичкој сцени”, закључује се у саопштењу.
(ЦдМ)
