Бактерије отпорне на антибиотике откривене су чак и у облацима, преношене вјетром понекад и на врло велике удаљености, открива француско-канадско истраживање.
„Те бактерије обично живе на лишћу или у тлу“, рекао је главни аутор студије Флорент Росси у разговору за АФП.
„Открили смо да их је вјетар носио у атмосферу и да су могле превалити велике удаљености па чак и да обиђу земаљску куглу на великим висинама захваљујући облацима“, додаје.
Како би дошли до ових закључака, истраживачи са Универзитета Лавал у Квебеку и Универзиета Цлермонт Аувергне су помоћу „усисавача“ велике брзине узели узорке из облака који су се формирали изнад Puy de Dômea, успаваног вулкана у централној Француској, а то су чинили у раздобљу од септембра 2019. до октобра 2021.
Из станице за истраживање атмосфере смјештене на 1.465 метара надморске висине, научници су анализирали ове узорке у потрази за генима отпорним на антибиотике.
Облаци су садржали између 330 и више од 30.000 бактерија по милилитру воде, односно просјечно око 8.000 бактерија по милилитру. У бактеријама је такође идентификовано 29 подтипова гена отпорности на антибиотике.
Уз раширену употребу антибиотика у здравству, али и у пољопривреди, ова врста соја представља „велики здравствени изазов на глобалном нивоу“, наводи се у студији. Свјетске здравствене власти у неколико су наврата истакле ризике повезане с овим бактеријама, због којих је лијечење одређених инфекција све сложеније.
Студија, међутим, не нуди закључке о могућим здравственим учинцима ширења бактерија које носе гене отпорности на антибиотике, процјењујући да само између пет и 50 посто тих организама може бити живо и потенцијално активно.
„Атмосфера је врло оштра за бактерије, а већина оних које смо пронашли биле су бактерије из околине, мање је вјероватно да ће бити штетне за људе“, рекао је Флорент Росси.
„Тако да се нема чега бојати када ходате по киши“, иронично је добацио научник и додао да још „не знамо могу ли се ови гени пренијети на друге бактерије“.
Дубинско праћење атмосфере могло би, међутим, омогућити лоцирање одакле те бактерије долазе и тако „ограничити њихово ширење“, предлаже Росси, узимајући за примјер анализе отпадних вода с циљем откривања присутности коронавируса и других патогена.
Студија је објављена у часопису „Science of The Total Environment“.
