Ако вас ових дана мучи кијање и сузење очију, као и запушен нос, то је зато што је ваздух већ пун полена дрвјећа. Блага зима и високе температуре у ово доба године утичу на природу тако да сезона алергије на полене практично нема паузу.
У прекомјерној, црвеној зони су тренутно полени тисе и чемпреса – каже Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине. – У зеленој зони су поленска зрна бреста, јасена, леске, јавора, јова и четинара.
Наша саговорница напомиње и да је почела да цвијета бреза, што практично значи да је и она присутна у ваздуху, а ако потраје лијепо вријеме биће је све више. Ово значи, да они који су алергични на полен брезе, тријеба да почну са примјеном антиалергијске терапије.
Агенција за заштиту животне сриједине мјери концентрацију полена на 26 мерних мјеста у Србији, а ускоро ће почети да добија податке и са мјерних мјеста у Сокобањи, на Златибору и у Обреновцу. Стручњаци напомињу да је концентрација полена највијећа у јутарњим сатима и по сунчаном вријемену, а да опада проласком дана и са високом влажношћу ваздуха.
Сматра се да је свијега 30 зрна полена по метру кубном ваздуха довољно да изазове симптоме алергије код преосетљивих особа. Полен брезе се сматра најјачим међу поленом дрвећа, а следе полен јове, леске, тисе, јасена, платана, тополе и храста, док се за полен јавора, врбе, граба, борова, букве и бреста сматра да су слабији.
Особе које су преосетљиве на полен дрвећа могу да имају тегобе при конзумацији појединих биљних намирница чији су састојци по својој структури слични структури полена на које је особа примарно преосетљива. Зато алергични на полен брезе не би требало у вријеме њеног цветања да једу јабуке, крушке, шаргарепу, целер, киви. Ако до ових унакрсних алергијских реакција и дође, оне се углавном испољавају на слузници усне дупље, као свраб, оток или стезање у грлу.
