Балкански картел, како га зову, један је од кључних за транспорт кокаина у Европу, каже Саша Ђорђевић из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (ГИ) за Радио Слободна Европа (РСЕ). Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала из Женеве је међународна невладина организација за развој стратегија за борбу против организованог криминала. Размјере илегалног посла балканских кријумчара дроге видљиве су након још једног хапшења у Србији.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) Србије објавило је да је у Београду, Нишу, Лазаревцу, Суботици и Зрењанину ухапшена 13-очлана група укључена у шверц кокаина из Јужне Америке у Западну Европу.
„Сумњиче се да су највећи трговци кокаином са Балкана. Вјерујемо да овај картел стоји иза пошиљки од више тона које су на европско тло стигле из Колумбије, Бразила, Еквадора,“ рекао је 11. маја Нинослав Цмолић, начелник Управе криминалистичке полиције (УКП).
Како су навели Тужилаштво и Министарство унутрашњих послова Србије (МУП), ради се о групи од 20 шверцера наркотика која је разоткривена у сарадњи са Агенцијом Европске уније за спровођење закона (ЕУРОПОЛ) и Агенцијом ЕУ за кривичну правду (ЕУРОЈУСТ).
Дјеловали и на Карибима
Саопштено је да је четворо осумњичених у бјекству, да је троје у затвору или притвору у Холандији, Перуу и Србији по другом основу, те да је ова криминална група осумњичена да је прошверцовала око седам тона кокаина из држава Латинске Америке до земаља ЕУ и Србије.
„Дјеловали су и на подручју Кариба на Аруби. У фебруару 2022. за само једну туру дроге уговорили су исплату од чак 4,5 милиона еура“, навело је Јавно тужилаштво.
Како су прецизирале српске власти, кокаин који су шверцовали откривен је и заплијењен на Аруби (око пет тона), Белгији (1,2 тоне) и у Холандији (743 килограма).
Координатор ГИ за Србију и Црну Гору Саша Ђорђевић напомиње за РСЕ да „картел“ по дефиницији производи дрогу, те да то нијесу групе криминалаца са Балкана које су у послу са кокаином.
„Али јесу моћни у свом дијелу бизниса, дакле у пребацивању пошиљки на Запад. Претпоставља се да су у томе најјаче криминалне организације из Србије, Црне Горе и Албаније“, каже Ђорђевић.
Специјализована агенција Уједињених нација УНОДЦ и америчка ДЕА у најјаче нарко-картеле убрајају мексичке организације Синалоа, Заливски картел, Лос Зетас, Хуарез и колумбијски Медељин.
Везе преко мафије
Ђорђевић додаје да су јаку позицију балканске групе оствариле из почетних веза са криминалним организацијама из Италије у деведесетим годинама 20. вијека, преко којих су дошле до контаката са произвођачима кокаина у Јужној Америци.
„Прво су шверцовали мање количине кокаина користећи морнаре, а потом организовали веће пошиљке бродским контејнерима и преко фирми које се најчешће баве воћем“, каже Ђорђевић.
Према европским истраживањима које преноси Ђорђевић, дрогу су махом транспортовали до лука у Белгији, Холандији Шпанији и Њемачкој, док је у последње три године најприје допремају до пристаништа у југоисточној Европи одакле је камионима пребацују на европски Запад.
Глобални извештај Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал УНОДЦ за 2023. годину показује да је 15 одсто запљена у свијету током 2020. остварено у државама западне и централне Европе.
Осумњичена група чији већи дио је у Србији ухапшен почетком маја, по саопштењу ЈТОК, терети се за шверц кокаина током 2020. који је заплијењен у државама Западне Европе.
Канцеларија УН за дрогу као примјер учешћа људи из Србије у кријумчарењу истиче хапшење такозване „групе Америка“ 2016. године због шверца 800 килограма кокаина из Перуа у Европу.
Сарадња албанских и српских криминалних група
УНОДЦ наводи да су групе са Балкана главни актери шверца кокаина у источну Европу.
„То тржиште углавном је снабдијевано од стране албанских и српских криминалних група“, наводи се у изјвештају УНДОЦ и додаје да је Србија и земља одредишта за јужноамерички кокаин.
УНОДЦ наглашава да је Лука Бар у Црној Гори једна од важних транзитних тачака коју користе балканске криминалне групе, те да се међу најјаче убрајају „шкаљарски“ и „кавачки“ клан из Црне Горе.
Процјена Европског центра за праћење дрога и наркоманије из 2020. је да је европско тржиште кокаина вредно 10,5 милијарди евра, као и да је вредност тржишта наркотика у Србији око 280 милиона евра.
Саша Ђорђевић напомиње да балкански криминал за успон у свијету дугује чињеници да су многи из тог миљеа у вријеме криза у бившој Југославији отишли на Запад, те да му је то олакшало увезивање и дкеловање на највећим тржиштима.
„Заједнички језик, националност и профит уједињују криминалце са Балкана. Они међусобно сарађују, али су у послу и са организацијама из Бугарске, Румуније и Грчке“, закључује Саша Ђорђевић.
По Канцеларији Уједињених нација за дрогу и криминал, шверцери из Србије су међу дистрибутерима кокаина у Русију, које су по извјештају УНОДЦ далеко мање него у земље ЕУ.
Као примјер се наводи случај из 2011. када је неколико њих ухваћено са 4,5 килограма дроге из Еквадора намијењених руском тржишту.
Кокаин је пронађен у товару банана на броду који је пловио од Боливара до Санкт Петербурга.
„Пошиљке набављају тако што особе од повјерења шаљу у земље поријекла“, наводи УНДОЦ.
Додаје се да им у послу дистрибуције дроге на исток логистичку подршку дају албанске криминалне групе.
Највеће суђење за шверц наркотика у историји Србије био је процес Дарку Шарићу, који је у октобру 2022. одлуком Апелационог суда осуђен на 14 година затвора због организовања шверца 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у Западну Европу током 2008.године и 2009. године.
Њему се у Београду суди у још два поступка за прање новца стеченог кокаином у процесу од 2011. и због сумње да је 2020. из притвора организовао нову криминалну групу са 14 сарадника.
