Screenshot
На Архитектонском факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици одржана је Прва међународна конференција „Архитектонско образовање у 21. вијеку“ – 1АЕДУ21, која је окупила универзитетске наставнике, истраживаче, архитекте и студенте из више земаља, са циљем размјене искустава и сагледавања будућих праваца развоја архитектонског образовања.
Конференција је одржана од 20. до 22. октобра, у години када Архитектонски факултет обиљежава двије деценије постојања.
Тродневни програм обухватио је 40 усмених излагања, седам постерских радова и пет пленарних предавања, а теме су се односиле на постојеће образовне моделе, повезивање академије и праксе, технолошке промјене, ауторство, евалуацију и нове приступе учењу.
Посебна пажња била је посвећена вјештачкој интелигенцији, практичној настави, климатским изазовима и друштвеној одговорности архитеката.
Пленарна предавања одржали су проф. Боб Схеил са Бартлетт школе архитектуре Универзитетског колеџа у Лондону, др Митесх Диxит са Универзитета у Лондону, проф. др Ружица Божовић Стаменовић са Националног универзитета у Сингапуру, проф. др Милена Ставрић са Техничког универзитета у Грацу и проф. др Рената Јадрешин Милић са Унитец Института за технологију у Окланду.
У оквиру конференције разматрана су питања односа архитектонског образовања према чињеници и фикцији, дисциплинарних граница у дизајну, аналогних и дигиталних метода наставе, експериментисања са материјалима, као и значаја знања, односа и бриге у процесу образовања архитеката.
Вјештачка интелигенција била је једна од важнијих тема конференције, кроз дискусије о дигиталној трансформацији наставе, новим методама архитектонске визуелизације и промјенама пројектантског процеса у условима алгоритамског генерисања рјешења.
Отворена су и питања улоге архитекте у избору и вредновању генерисаних приједлога, односа ауторства и технологије, као и развоја самосталног студентског расуђивања.
Значајан број радова био је посвећен климатској адаптацији, микроклими, термичком комфору и енергетским перформансама, уз разматрање пројектовања у условима загријавања климе, примјене БИМ-а и утицаја материјала на микроклиматске услове.
Посебно су обрађене и теме архитектонског насљеђа и његове заштите, као и повезивања образовања са професионалном праксом кроз учење грађењем, ротационе моделе праксе, искуства младих архитеката и стварне услове рада.
Завршна дискусија била је посвећена правцима развоја архитектонског образовања и повезивању искустава представљених током конференције.
Предсједница Конференције проф. др Светлана Перовић поручила је да је важно учити од водећих свјетских архитектонских школа, али и задржати одговорност према простору и градовима у Црној Гори.
“Од водећих свјетских архитектонских школа можемо учити како се архитектонско образовање мијења и како артикулисати одговоре на изазове будућности. Међутим, одговорност да препознамо изазове са којима се суочавају наши градови и наш простор, сачувамо њихове јединствене идентитете и одговорно обликујемо њихову будућност остаје на нама. Управо зато треба да будемо отворени за нова знања, сарадњу и промјене, свјесни да будућност архитектонског образовања, као и будућност простора у којем живимо, зависи од свих нас”, поручила је Перовић.
У оквиру конференције припремљена је књига апстраката свих пристиглих радова, док ће 47 радова у пуном обиму бити публиковано у Зборнику конференције и међународним часописима након спроведених рецензентских поступака.
Конференцију је предводила проф. др Светлана Перовић, уз потпредсједнице проф. др Јелену Атанацковић Јеличић, проф. др Александру Ђукић и проф. др Василију Абрамовић.
Пратећи програм укључио је представљање књиге „Ретхинкинг Обсолете Тyпологиес: Трансформатион Потентиалс анд Сценариос“, уз учешће Анамарије Батисте и Јулије Сиедле.
Конференцију су пратили и бројни архитекти из праксе, уз сарадњу са Комором архитеката и планера Црне Горе.
