Илустрација (Фото: Pixabay)
У Црној Гори не треба разматрати могућност да забранимо дјеци да унесу мобилне телефоне у учионице, већ треба да их подстакнемо како паметно да их користе и да их ни у ком случају не злоупотријебе, као што је то недавно био случај, кад је утврђено да је више од 500 матураната дисквалификовано јер су на екстерном тесту из матерњег језика преписивали, рекао је у изјави за Портал РТЦГ професор у Гимназији “Слободан Шкеровић”, Милош Поповић.
Школарци у Холандији од наредне године, неће моћи да унесу мобилне телефоне као ни таблет компјутере и паметне сатове, јер је тамошња влада оцијенила да их ометају при учењу.
Поповић, који је професор црногорског, српског, босанског, хрватског језика и књижевности коментаришући такво рјешење, каже да се не би залагао да се телефони потпуно забране у учионици јер они некад могу да буду корисни.
Добри примјери из праксе
Испричао је примјер из своје праксе.
“Када са ученицима говорим о врстама знакова на предмету увод у општу лингвистику, обично им на Вибер групу шаљем различите емоџије које потом заједнички анализирамо као добре примјере иконичких знакова”, рекао је Поповић.
Како наводи, да би била конкурентна у стварности 21. вијека, школа непрестано мора да осавремењује свој приступ ученицима.
“У том контексту мобилни телефони, као платформе које се данас могу мјерити са компјутерима и које су доступне већини ученика готово у сваком моменту, представљају озбиљан потенцијал који не захтијева никаква додатна финансијска улагања. Замислите једну електронску провјеру знања коју би ученици радили користећи своје телефоне ‒ наставник би већ на часу могао да има увид у постигнућа ђака” навео је Поповић.
Код нас су у многим нашим школама ђаци дужни да приликом уласка у учионицу одложе своје мобилне телефоне на предвиђено мјесто, али ако наставник процијени да се одређени васпитно-образовни садржаји могу боље обрадити уз употребу мобилних телефона, може допустити ученицима да их користе.
Наш саговорник истиче да је Гимназија “Слободан Шкеровић” прва у Црној Гори увела ограничење по питању употребе мобилних телефона у школи.
“Питање коришћења мобилних телефона током наставе у извјесном смислу је погрешно питање. У времену технологије, када вјештачка интелигенција све више пријети да надвлада хуману интелигенцију, најлакше је све наше недостатке и страхове пројектовати управо на њу. Мислим да употреба мобилних телефона у школама, као уосталом и на другим мјестима, сама по себи није спорна. Проблем је у нама, то јест, у изборима које у вези са тим технолошким достигнућем правимо”, образложио је Поповић.
Треба да мијењамо свијест
Напомиње да треба ограничити употребу мобилних телефона ако их ђаци користе током часова за нешто што у датом моменту није предвиђено наставним циљевима.
“Из овдашње просвјетне праксе знам да су такве ситуације у учионицама честе. Ученици након тога имају потешкоће да савладају обрађено градиво. Треба разликовати неадекватну употребу мобилних телефона од њихове злоупотребе за постизање бољих резултата на различитим интерним и екстерним тестирањима. Екстреман вид таквог дјеловања имали смо прилику да видимо код нас на недавно одржаном матурском испиту из црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности. Осим злоупотребе свједочи о томе да се налазимо у терминалној фази једног проблема. Да ли то значи да треба у потпуности забранити телефоне у школама, остаје да се размотри у наредном периоду”, навео је Поповић.
Суштина рјешења, како напомиње, не лежи само у забрани коришћења мобилних телефона током наставе и евентуалним казнама за њихову употребу, већ и у промјени свијести.
“Посебно је то важно схватити када говоримо о систему који тежи васпитању и образовању. Од онога колико успијемо ђацима да објаснимо да је сваки час могућност да постану паметнија и цјеловитија људска бића, толико ће они бити отпорнији на негативне утицаје савремених технолошких изазова”, закључује Поповић.
У јуну наше друштво пало на испиту
Најдрастичнији примјер злоупотребе преписивања у нашој држави десио се почетком јуна, када је утврђено да је више од 300 од укупно 500 матураната писало идентичне нетачне одговоре на поједина питања из екстерне матуре. Нулу су добили и неки ђаци генерације.
Револтирани таквим исходом полагања, ђаци и родитељи протестовали су испред Министарства просвјете које је потом Испитном центру сугерисало да Комисија поново прегледа и бодује тестове.
Након што је Испитни центар одбио тај захтјев, Влада је 5. јуна смијенила директорицу Центра Драгану Дмитровић и Управни одбор. Премијер Дритан Абазовић, који је дао овлашћење за смјену Дмитровић, рекао је тада да онај ко није спреман да преузме одговорност, треба да иде кући.
Министар образовања у Холандији Роберт Дијкграф образлажући одлуку о забрани употребе телефона у школама, рекао је да се ограничавањем времена које дјеца проводе испред екрана побољшавају њихове когнитивне способности и концентрација.
Ипак, и ту ће бити изузетака, а они се односе на ученике са медицинским потребама или инвалидитетом, као и часове који су фокусирани на дигиталне вјештине.
“Иако су телефони испреплетени с нашим животима, ипак им није мјесто у учионици. Ученици се морају фокусирати, треба им се пружити прилика да добро уче. Научна истраживања су показала да мобилни телефони то ометају”, рекао је Дијкграф.
На крају школске 2024/2025. године ће бити обављена анализа која ће показати да ли су правила дала резултате и да ли је потребно законски забранити уређаје.
Финска је такође донијела сличну одлуку прошле седмице. У Енглеској и Француској је такође предложена забрана телефона у школама.
