Пише: Тихомир Бурзановић
Парламентарни Анкетни одбор о „црним тројкама“, политички мотивисаним убистваима и сумње у злоупотребу државног апарата у такозвани „државни тероризам“ поново треба да почне са радом, са Данилом Јокићем из Уједињене Црне Горе на челу и Богданом Божовићем из СНП-а на мјесту замјеника предсједника.
Милан Кнежевић није желио да преузме руководећу функцију која му је била понуђена, док је ДПС напустила рад овог скупштинског тијела. Али, колико год се политичари спорили око Одбора, једна ствар мора бити јасна: питања политички мотивисаних убистава, напада на новинаре и наводног дјеловања „црних тројки“ не могу се затворити оставкама, бојкотом или промјеном руководства. Ако је држава некада била злоупотријебљена против сопствених грађана, онда јавност има право да сазна истину. А ако неко вјерује да истрагу треба зауставити, дужан је да објасни зашто.
Када се помене „црна тројка“, не смије се окретати главаУ Црној Гори смо се, нажалост, превише навикли на то да се најтежа питања отварају уз велику буку, а затварају у тишини. Годинама слушамо о политичким убиствима, пребијањима, застрашивању новинара и наводним злоупотребама безбједносних структура. Слушамо оптужбе, демантије, свједочења и обећања да ће се ствари испитати до краја. А онда дођу избори, промијени се политичка већина, отворе се нове теме и стара питања поново остану по страни.
Управо то највећи проблем у причи о Анкетном одбору: не само оно што се можда дешавало у прошлости, већ и наша садашња неспособност да се према тој прошлости односимо без политичког калкулисања.
Назив „црне тројке“ није тек једна од оних политичких фраза које се користе у скупштинским расправама. Он у јавности носи тежину сумњи да су постојале групе које су служиле за застрашивање и физичке нападе на људе који су мислили другачије, критиковали власт или се бавили послом који није одговарао онима који су имали моћ. Те сумње морају бити испитане, а чињенице утврђене. Не смију се ни унапријед проглашавати доказаним, нити се смију одбацивати само зато што су политички непријатне.
Ако је било незаконитог насиља, мора се знати ко га је организовао, ко га је извршавао и ко је евентуално штитио починиоце. Ако је било институционалних пропуста, мора се утврдити ко је за њих одговоран. А ако су неке оптужбе неосноване, и то мора бити јасно доказано. То је смисао истраге. Све друго је бјежање од одговорности.
Анкетни одбор није ничија партијска својина
Анкетни одбор формиран је у марту 2025. године како би се прикупиле информације о политички мотивисаним убиствима, поступању државних органа и нападима на новинаре и слободне интелектуалце. Само формирање Одбора представљало је признање да постоје питања која заслужују институционалну пажњу и која се не могу ријешити међусобним политичким оптуживањима.
Током досадашњег рада саслушавани су бивши и садашњи функционери и особе које су могле да изнесу релевантна сазнања. Међу њима су били бивши премијер Душко Марковић, некадашњи полицијски функционер Милан Пауновић, Брајушко Брајушковић и Војо Лаковић. Отворена су питања која се односе на рад безбједносних структура, наводно постојање „црних тројки“ и околности спорних случајева.
Ипак, не могу се отети утиску да је политичка димензија ове истраге често била гласнија од њеног суштинског циља. Умјесто да се пажња јавности усмјери на то шта је утврђено, шта још треба провјерити и који су сљедећи кораци, поново смо добили расправе о томе ко је крив за застој, ко политички профитира и ко покушава да наметне сопствену верзију догађаја.Наравно да политички контекст није неважан. Али он не може бити важнији од истине.
Анкетни одбор не припада ни СНП-у, ни ДПС-у, ни Демократама, ни било којој другој странци. Он припада институцији парламента и, у ширем смислу, грађанима који очекују да њихова држава буде способна да испита и најнепријатније странице сопствене историје.
Зато од Одбора не очекујем спектакл, него резултат. Не очекујем унапријед написане политичке пресуде, него чињенице. И не очекујем да се било ко проглашава кривим без доказа, али очекујем да се никоме не гледа кроз прсте зато што је некада био моћан или зато што данас има политичке савезнике. ДПС је напустила Одбор. Али питања није могла да остави за собом.
Одлука ДПС-а да напусти рад Анкетног одбора, уз непотписану оставку дотадашњег предсједника Андрије Николића, представља један од кључних момената досадашње парламентарне истраге. Николић је свој одлазак образлагао оцјеном да се Одбор претворио у политички полигон за обрачун са неистомишљеницима.То је озбиљна примједба и свака тврдња о злоупотреби парламентарне истраге мора се пажљиво размотрити. Ако је било покушаја да се Одбор користи за политичку освету, то би било недопустиво. Али ако је образложење за напуштање рада било неслагање са правцем истраге или страх од политичких посљедица, онда јавност има право да и то зна. За такав закључак, међутим, потребне су чињенице, а не претпоставке.
Једноставно политички бојкот није одговор на питање које заслужује институционалну истрагу. Ако неко сматра да се рад Одбора злоупотребљава, треба да тражи јасна правила, инсистира на записницима, оспорава нетачне тврдње и захтијева да се сваки исказ провјери. Напуштање стола може бити политичка порука, али не може бити замјена за одговоре.ДПС има право да критикује рад Одбора и да оспорава његове одлуке. Али грађани имају једнако право да питају зашто се одустаје од учешћа у тијелу које треба да испита случајеве од јавног интереса.
Исто тако, ни странке које су остале у Одбору не смију повлачење ДПС-а користити као доказ сопствене исправности. То што неко напусти истрагу не значи да су они који остају аутоматски у праву.Право питање није ко је остао, а ко отишао. Право питање је ко је спреман да до краја инсистира на чињеницама, чак и када оне не одговарају његовој политичкој страни.
Богдан Божовић: вријеме је да се ријечи претворе у резултате
У том контексту посебно је важна улога Богдана Божовића из Социјалистичке народне партије, који би требало да преузме функцију замјеника предсједника Одбора. Божовић је у претходном периоду инсистирао на наставку рада и потреби да се прекине застој који је онемогућавао да се истрага несметано настави. То је исправан приступ. Уколико је Скупштина већ формирала Анкетни одбор, онда он мора радити. Уколико су саслушања започета, морају се наставити. Уколико су отворена питања о поступању државних органа, мора се утврдити шта је могуће доказати, шта захтијева додатну провјеру и шта треба прослиједити надлежним институцијама.Али сада више нема много простора за декларативне поруке. Божовић, као и остали чланови Одбора, мораће да покаже да инсистирање на истрази значи више од јавних наступа и критика политичких противника.То значи да сједнице буду редовне, да се позиви свједоцима упућују благовремено, да се јавност обавјештава о резултатима и да се свако сазнање третира једнако, без обзира на то коме политички користи. Од Божовића не очекујем да брани било чију партију. Очекујем да брани право јавности да зна шта се дешавало и да се утврди да ли је било злоупотреба. То је мјера његове одговорности, као што је мјера одговорности свих чланова Одбора њихова спремност да раде без селективности.
Доктор Данило Јокић и нови почетак који не смије остати само формалан
Предсједавање Анкетним одбором требало би да преузме доктор Данило Јокић из Уједињене Црне Горе, након што посланик и лидер ДНП-.а Милан Кнежевић није желио да прихвати понуђену функцију. Промјена руководства отвара простор за нови почетак, али сама по себи не гарантује да ће истрага бити успјешна. Јокић ће морати да покаже да може водити Одбор тако да његов рад не буде ни инструмент политичког реваншизма ни механизам за заштиту било чијих интереса. То није лак задатак, посебно у атмосфери у којој се готово свака институционална тема одмах претвара у политички спор.
Зато је потребно да ново руководство одмах утврди јасан план рада. Ко ће бити саслушан? Која питања још нијесу разјашњена? Која документа недостају? Шта је до сада утврђено, а шта су тек наводи које треба провјерити? И, што је најважније, на који начин ће се обезбиједити да резултати рада не остану само у скупштинским архивама? То су питања на која јавност заслужује одговоре.Не очекује се да Анкетни одбор ријеши све оно што правосуђе годинама није успјело да ријеши. То није његова надлежност. Али очекујемо да учини све што је у његовој моћи како би се утврдиле чињенице и створили услови да надлежне институције поступе тамо гдје за то постоји правни основ. Ако се то не догоди, онда ће и ново руководство бити само још једна карика у дугом низу најављених, започетих и недовршених покушаја да се дође до истине.
Не тражимо политичку освету. Тражимо да се утврди истина.Важно је да се једна ствар јасно каже: захтјев да се истраже политички мотивисана убиства и наводно дјеловање „црних тројки“ није захтјев за осветом. Није захтјев да се неко осуди зато што припада одређеној партији, зато што је некада био функционер или зато што је данас политички непожељан. То је захтјев да се утврди истина.Ако докази покажу да је неко учествовао у незаконитим радњама, та особа мора одговарати пред законом. Ако се покаже да је неко неправедно оптужен, и то мора бити јасно саопштено. Ако су институције пропуштале да поступе по информацијама које су имале, мора се утврдити зашто. Само тако се може прекинути зачарани круг сумњи, политичких оптужби и неповјерења.Управо зато није прихватљиво да се сваки покушај отварања ових питања унапријед проглашава политичким прогоном. Али није прихватљиво ни да се под изговором борбе за истину било коме унапријед припише кривица. Правда не смије бити селективна. Не смије зависити од тога ко је тренутно у власти, ко контролише институције и ко има већину у парламенту.И зато је неопходно да Анкетни одбор ради озбиљно, професионално и транспарентно. Јер само такав рад може дати резултате који ће имати тежину и изван скупштинске сале.
Феномен “црних тројки”: Страх од истине, Анкетни одбор наставља са саслушањима!
На крају, најважније питање није хоће ли Анкетни одбор наставити са радом сљедеће седмице, нити ко ће сједјети на мјесту предсједника или замјеника. Најважније је хоће ли Црна Гора коначно показати да има снаге да испита и најмрачније странице своје новије историје.Друштво које не може да испита сумње у политичка убиства, нападе на новинаре и злоупотребе државних структура тешко може увјерити грађане да су сви једнаки пред законом. Држава која одустаје када истрага постане политички непријатна шаље поруку да је вријеме најбољи савезник неразјашњених случајева.Не желимо да вјерујемо да је заборав једини одговор који Црна Гора може понудити породицама жртава и свима који су годинама тражили да се њихови случајеви испитају. Не желимо да прихватим да ће свака нова политичка већина имати своју истину, а да ће грађани остати без одговора.Зато од новог руководства Анкетног одбора се очекује конкретан рад. Од Богдана Божовића се очекује да настави да инсистира на истрази, а од Данила Јокића да обезбиједи услове да се она спроводи без опструкција и политичке селективности. Од свих посланика очекујемо да покажу да су способни да интерес јавности ставе изнад партијских калкулација.А од надлежних правосудних институција очекујемо да озбиљно размотре сва сазнања која буду произашла из рада Одбора и поступе у складу са законом. Јер, да будемо сасвим јасни: није највећи проблем Црне Горе то што се политичари не слажу. Највећи проблем настаје онда када њихова неслагања постану изговор да се одустане од истине.„Црне тројке“, политички мотивисана убиства и сумње у злоупотребу државног апарата не смију остати само теме за новинске наслове и скупштинске расправе. Оне морају бити предмет озбиљног, одговорног и непристрасног испитивања.И да се буде јасан. Не тражи се ничија глава. Тражи се одговори. Не траже се политичке освете. Тражи се правда. И не тражи се да било ко буде осуђен без доказа — тражеи се да докази, гдје постоје, коначно добију свој правни и институционални епилог. Ако ни сада, након свих ових година и свих отворених питања, нијесмо спремни да истрајемо у тражењу истине, онда се морамо запитати шта смо заправо научили из сопствене прошлости.П.С. Почетку рада новог састава Анкетног одбора предходиће сједница Административног одбора, на којој треба да се ријеше одређена техничка питања да би Колегијум Предсједника Скупштине изабрао новон руководство и састав Анкертног одбора, али и да се прецизира и статус посланика ДПС-а Андије Николића и посланика ДНП-а Милана Кнежевића који су поднијели оставке на мјеста предсједника и потпредсједника ранијег састава Акнетног одбора, али те оставке нијесу још потписане.
