На Тринаестој-посебној сједници Првог редовног засиједања Скупштине Црне Горе у овој години на посланичка питања одговарао је министар здравља Војислав Шимун.
На почетку сједнице је констатовано да је нови посланик у црногорском Парламенту Данило Јокић са изборне листе ,,Покрет Европа сад”.
Подсјећамо да је посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин поднио је оставку на посланичку функцију, а да је на његово мјесто изабран Јокић.
Министарство здравља ради све да задржи љекаре, казао је ресорни министар Војислав Шимун, наводећи да у систему здравства ради 280 доктора више у односу на 2019. годину, као и да је повећан број медицинских сестара. Шимун је у Скупштини, одговарајући на питање о недостајућем медицинском кадру, рекао да је број љекара у јавном здравственом систему најпоузданији из статистике Фонда за здравство (ФЗО).
,,Осим љекара који су на неодређено, он броји и љекаре странце и оне са уговором на одређено, и износи 2.125. На данашњи дан то је око 150 љекара више него кад сам ја постао министар, и 280 љекара више у односу на 2019. годину“, казао је Шимун.
Према његовим ријечима, повећан је и број медицинских сестара за 1.238. Шимун је, говорећи о одласку љекара, казао да је важно прецизирати гдје су отишли.
,,Од 2023. до 2025. Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ) је добио 90 љекара, 65 је отишло – али гдје? Преко трећине у пензију, 15-ак у другу јавну здравствену установу, неколико је преминуло, а 20-ак је отишло у приватне здравствене установе, нијесу напустили Црну Гору“, додао је Шимун.
Шимун је рекао да раде и на децентрализацији и да се труде да задрже младе љекаре у матичним установама. Он је рекао да је у задње три године расписано више специјализација и субспецијализација него у периоду 2014-2019.
Шимун је, говорећи о листама чекања, рекао да постоје бројни помаци, али да су негдје лимитрани кадровски, негдје простором и опремом, а негдје је то ствар организације.
Он је, одговарајући на питање о изградњи новог универзитетског клиничког центра у Подгорици, казао да је та здравствена установа нужна за Црну Гору и подсјетио да је КЦЦГ направљен преко 50 година.
„Јасно је да миграцијом становништва и развојем грана медицине КЦЦГ није могао задовољити просторне капацитета да буде универзитетска болница“, навео је Шимун.
Он је рекао да једино Црна Гора у региону нема универзитетску болницу и најавио да се до краја године може очекивати главни пројекат, а почетком наредне увођење у радове.
„Имаћемо 24 позиције за опсервацију уз комуникацију са савременим салама. Породилиште ће бити пребачено у нови универзитетски центар. Имаћемо савремену физикалну и нову дјечију болницу. Ради се на томе да 2027. имамо почетак радова, до 2031. завршавамо читав процес“, додао је Шимун.
Пројекат, како је навео Шимун, вриједи преко 300 милиона ЕУР.
Одговарајући на питање посланика Европског савеза Бориса Мугоша о дежурству педијатара, Шимун је рекао да су ти доктори били оптерећени.
„Међутим, због јако осјетљиве популације организовано је да заједнички доктори из домова здравља (Џ) и КЦЦГ мало растерете љекаре из КЦЦГ, а уједно то је њима једно дежурство које је плаћено неколико стотина ЕУР за једно дежурство“, навео је Шимун.
Он је додао да су та дежурства нова вриједност за најмлађе и њихове родитеље.
„Растерећујемо докторе на одјелјенју и смањујемо „бурн оут“. Здравствени систем је јединствен, онамо гдје зафали морамо се удружити. Настојаћемо и да хитну медицинску службу оспособимо са педијатрима“, казао је Шимун.
Он је, говорећи о гинеколошкињи која је напустила јавни здравствени систем Црне Горе, рекао да је инструкција Министарства да менаџмент поразговара са њом и ако жели додатни ангажман.
„Чак је и промијењен правилник Министарства здравља који би омогућио да се она бави допунским радом“, навео је Шимун.
Он је казао да раде све да задрже докторе.
Он је, одговарајући на питање о стању у Институту Симо Милошевић, рекао да је та здравствена установа једна од најзначајнијих и једина таквог карактера у региону и да је чињеница да је кубурио са бројним проблемима.
Он је казао да су наслиједили рјешење које није адекватно и да је Влада формирала међуресорску комисију која се бавила реструктурирањем болнице.
Шимун је рекао да су ФЗО и већински акционар Инситута уплатили по пет милиона ЕУР и да је потом одблокиран рачун и отклоњена главна егзистенцијална пријетња.
„Нијесмо се ту зауставили, приступили смо плану реструктурирања и то је кључни документ даљег развоја Института, а даљим процесом реструктурирања руководи комисија којој предсједавам“, рекао је Шимун.
Он је навео да је у два круга докапитулација емитовано 138 хиљада акција и прикупљен 21 милон ЕУР.
Шимун је рекао да повећана цијена за фондовске пацијенте и додатно омогућена финансијска солвентност Института, који је, како је додао, прошлу годину завршио у вишемилионском плусу.
„Суштинска разлика у односу на 2023. и 2024. је да сад имамо Институт који се развија и који има перспективу. Адекватном политиком, користећи сва знања, направљено је једно квалитетно рјешење које је дало шансу Институту да га из једне несупјешне приватизације поставимо на здраве ноге и да он сад има здраву перспективу“, казао је Шимун.
Он је рекао да су предвиђена улагања од 60 милиона ЕУР, реновирање одређених блокова, подизање смјештајних капацитета и обогаћивања услуга.
„Радимо на томе да се врати повјерење међународног тржишта, нарочито да вратимо Норвежане који су некад били редовни гости, мислим да смо задржали оно што је навредније – кадар“, навео је Шимун.
Он је, одговарајући на питање посланице Бошњачке странке Едине Дешић о компликованим процедурама које пацијент мора да прође како би заказао преглед, рекао да је то неминовност да се мора ићи од једног до другог доктора.
„Сам тај пут је посљедица неколико фактора, од чега је најважнији неадекватна дигитализација, која мора омогућити увезивање установа“, рекао је Шимун.
Он је најавио интегрисање лабораторијско-информационог система између Џ-а и болница.
Шимун је најавио и да ће се изабрани доктори бавити сложенијим патологијама.
Одговарајући на питање посланика Хрватске грађанске иницијативе Адријана Вуксановића о односима Хрватске и Црне Горе са здравственог аспекта, Шимун је рекао да је институционална сарадња на доста добром нивоу и да је у комуникацији са хрватским колегом увијек наишао на разумијевање за потребе и грађана Црна Гора и цијелог система.
Шимун је навео да је недавно дјечаку са сјевера трансплантовано срце у Загребу.
Он је казао да Црна Гора има добру сарадњу са Хрватском и кроз програм „ЕУ фор хеалтх“, као и да се пројекат за патронажу, који се спроводи у Џ Подгорица, реализује у координацији са хрватским здравственим системом.
Након тога одржан је наставак Четрнаесте сједнице Првог редовног засиједања у овој години на којој посланици расправљају о: Предлогу закона о родној равноправности, Предлогу одлуке о отварању парламентарне истраге и формирању Анкетног одбора ради прикупљања информација и чињеница о поступању државних органа и других субјеката у вези са трагедијом на Биочу.
Посланици ће о том предлогу гласати у сриједу.
