Стратешки је важно да Андрија Мандић побиједи на предсједничким изборима.
Побједа на изборима Андрије Мандића превазилази све локалне побједе, све локалне изборе, зато побједа на овим изборима заиста има шири и дубљи значај.
Руку помирења пружа Онај који је хиљаду пута одгурнут. Онај којег су гонили не од јуче, него цијели један вијек.
Демократски Фронт је једини који није правио партијске кораке.
Баш зато је и могао из Демократског Фронта искорачити човјек и свима пружити руку помирења.
Више демократског капацитета има Демократски фронт него све партије и партијице заједно које излазе са кандидатима за предсједника Црне Горе. Ради се о чињеници провјереној небројено пута.
Послије ових избора многи ће – починути – јер више неће имати чланства.
Питање свих питања гласи: ако на једвите јаде прибавите гласове за кандидатуру, онда, зашто идете на предсједничке изборе. Да одмах одговоримо: идете на изборе не да би побиједили, него да би некога оштетили.
Ако не можете скупити гласове за кандидатуру, или позајмљујете гласове – што ће рећи крадете – онда сте ухваћени у лажи. Или је тако, или права истина у Црној Гори није истина.
Истина је, ДПС више никоме неће да позајмљује гласове, па да сте цијели вијек радили у полицији, или били на некаквим списковима полиције.
Што је ово ево неко доба што су наше рупе прогледале, и свако би хтио да буде предсједник Црне Горе. А у реалности, доста би му било да води мјесну заједницу…
Има кандидата који попут лешинара прате сваке изборе. И купе оно што испадне из канџи моћних орлова. Увијек проквачу да би штогод оштетили.
Рука помирења је и темељна и кровна политика Црне Горе.
Што се тиче идеје помирења, она је у ДФ – у почела још од оснивања ДФ – а. Уосталом, на идеји помирења и укидању разлика, заснива се основна политичка стратегија Демократског фронта.
У суштини, тројица лидера ДФ – а различите су политичке провенијенције. Двојица су Срби, један је Црногорац, неко је више љевичар неко десничар, али сви су на путу помирења, пружања руке, и заједничког пута за Европу, али, пута који води пријеко Балкана, што ће рећи пријеко Отвореног Балкана. Лакше је из куће изаћи кроз отворена врата.
Иако смо закорачили у 21. вијек, али још увијек се налазимо на прагу моралних и епских дилема. Дај Боже да тако и остане.
У овом тренутку, епску идеју Отвореног Балкана могуће је остварити само са човјеком који стоји на челу Демократског фронта. Зато што ДФ окупља и Србе и Црногорце, зато што ДФ пружа руку свима, зато што је баш то визија Отвореног Балкана.
Ни моралних дилема неће имати они који нису за подијељену и затворену Црну Гору, већ за ослобођену од корупције и криминала, очишћену од узурпације једнопартијске политике. Овако подијељени, нисмо ни про – руски ни про – амерички, него сасвим – пропали. Овакви, никоме не требамо.
Отворени Балкан је визија будућности цијелог Балкана, ОБ није утопија него визија повезивања и сарадње, размјена свих материјалних и културних добара, слободни проток укупних вриједности што чине савријемени и модерни свијет.
(Рај богатих направљен је од пакла сиромашних. То је слика савријеменог Балкана и данашње Црне Горе. То је слика Црне Горе у сјенци мафије и ДПС – а. Слика тамнице која представља државу Црну Гору. Кандидујући се ко зна који пут, Мило Ђукановић својим рукама поплочава пут у пропаст…)
(Дође дан кад сте у дилеми шта да урадите, а да се не покајете. Ако се окренете извору, традицији, коријенима и знамењима, онда ћете лако прекорачити икакву дилему, и гласати правог и истинског народног представника Андрију Мандића.)
Ако имају праве увиде у овдашње политичке прилике, супарници Андрије Мандића (читали их одозго наниже или одоздо навише), плус све слуге диктаторског режима, морају знати да побједа Андрије Мандића на изборима, има далекосежнији значај. Прије свега помиритељски. Нема важнијег пута од опраштања и помирења. Тај пут налазимо и у светим списима. Тим путем треба и кренути.
Ако од побједе на предсједничким изборима стрепи мафија која је закључала Црну Гору, ако то знају они који су убијали и пљачкали, који су дијелили и дијеле, и силовали здрав разум, лако би морали знати и сви обесправљени и потлачени, сви који су 30. августа 2020. побиједили на изборима.
Има такозваних политичара који никад не би изашли из ходника да Андрија Мандић није уступио своје прво мјесто на листи 2020. Има политичара који – кад догори до ноката – кад је густо, никад нису изашли из ходника на улицу. Зато су на сцену ступили разни анонимуси Кривокапићи, Спајићи, и слични тићи колибрићи – килибардићи. Зато што нису платили на мосту, плаћају на ћуприји…
Ко је више помогао Црној Гори: Милутин Ђукановић или Милојко Спајић. Ако ћемо поштено, лако ћемо одговорити. Милутин Ђукановић је и растргао зарђале катанце и ланце Жељезаре Никшић…
(По рефлексу невладиног сектора лако је схатити да је Спајић требао да замијени Ђукановића, и опет следећих 30 година да држимо лопова у кући…)
Да није Демократски фронт укресао варницу, поред све приче, ко зна би ли и било литија. У случају да жељите знати, овај који потписује, мисли да их не би било.
И кад су литије пријешле пријеко црногорске границе, постале су литије од ширег значаја. У супротном, огањ литија остао би на нивоу локалне ломаче, чије би се варнице опет запретале у сопственом пепелу.
Завршимо једном Орвеловом опаском: „Ако хоћете да уништите један народ, онда му забраните његово разумијевање своје историје.“
Да би се ослонили на своју традицију, на очување предања и историје, свога културног и духовног бића, Андрија Мандић – пружа Вам руку.
