Идиот је појам вишеструког значења. Мада је прва асоцијација на њега прослављени роман једног од највећих свјетских писаца и мислилаца, Фјодора Михајловича Достојевског, овај појам се често среће и у свакодневној комуникацији, при чему, за разлику од значења које му даје медицина, најчешће има погрдан и омаловажавајући смисао.
У психологији и дефектологији, идиот је „лице са најтежим степеном менталне заосталости“, чији ниво интелигенције коренсподира са интелигенцијом трогодишњег ђетета. У колоквијалној употреби, идиот је „глупан, блесавко, освједочена будала, малоумник…“, углавном неко тотално неупућен у стање ствари, недорастао ситуацији и без појма о њеном могућем разрешењу. Стање идиотизма у медицинском смислу утврђује се врло прецизно, оно друго, сакодневно „идиотисање“, ствар је личне процјене, најчешће утемељене на мржњи и нетрпељивости. Стога је, у друштвеном смислу, идиот појам резервисан за псовке најнижег степена толеранције, ниподаштавања и омаловажавања онога коме су упућене, и као таквом мјесто му је углавном на улици, кафани, радном мјесту… тамо гђе се и не очекује неки виши ниво комуницирања. Његово експонирање има амплитуду од оне најгласније, кад се све ори, па до оне на нивоу шапата, у повјерењу и иза леђа. Веома, веома ријетко може се чути на мјестима која су резервисана за комуникацију високог стила, грађанске пристојности и академске узвишености. Али, не лежи се враже, та ружна и човјека недостојна ријеч, омакне се и на таквом мјесту.
Тако нешто ономад се омакло и европском комесару за питање проширења ЕУ и нашем „кућепазитељу“, Оливеру Вархељију, и то усред Европског парламента. Несвјестан да му је микрофон и даље укључен, он је шефа свог кабинета упитао „колицини још идиота (европских посланика са балкаског простора), мора да одговара на питања“? Реаговања парламентараца била су, раумљиво, врло бурна и крећу се од сарказма („идиоти макар знају кад им је микрофон укључен“) до енергичних захтјева да комесар своје „идиотисање“ плати – разрешењем.
Мада се слажем са ставом да тако јавна, висока и уважена „говорница“, каква је не само у европској кући народне демократије, не приличи једном тако приземном термину, апсолутно сам против Вархељијевог кажњавања. Јер, њему се само омакло и у етар отишло оно што, не само он већ и скоро све његове колеге, у својој ничим заслуженој и оправданој надобудности, мисле о Балкану и Балканцима, па макар они били и већ „европеизирани“ Хрвати. И не само то. Апсолутно исти став Вархељи и они око њега имају и око питања проширења ЕУ. Још само слијепи и чисти идиоти не виде да је бајка о укључењу овог дијела Балкана у европску породицу класична игра „штапа и шаргарепе“, при чему је штап свакодневно у употреби а шаргарепе нема ни на видику.
Вархељијева улога у тој великој политичкој заблуди је да свакодневно наређује, профилира и усмјерава понашање балканске политичке елите (мада значајан дио ње уопште не заслужује тај епитет), како би их бриселска чиновничка камарила држала у стању апсолутне послушности. Уосталом, иако представник Мађарске, која се свим средствима одупире бриселском деспотизму, дебело плаћени (и потплаћени) Вархељи оркестрира сопствену музику и очекује да балкански идиоти поцупкују по њеном таку. Иначе… збогом, Европо!
Да је то тако, потврдио је он лично само који дан прије идиотског „чашћавања“, издавши скоро наредбу „да се одмах након предсједничких избора у Црној Гори МОРАЈУ одржати и ванредни парламентарни“! А тешко и да дан прође а да списак уцјена пред којима се налази Србија не буде иновиран и проширен. Свјестан сам да ће ми због ових редова бити приписан евроскептицизам као последица „малигног руско – српског утицаја“, али једино до чега ми је, као грађанину и мислећем бићу изнад три године узраста, стало јесте немирење са настојањем Вархељија и „вархељијеваца“ да ме, да опросте читаоци, јебу у здрав мозак. И нека за господина Вархељија и његове и даље будем тотални идиот, али желим, ради свог и достојанста оних до којих ми је стало, макар право да могу да се погледам у огледалу.
И, да, на крају, за господина Вархељија и његове: можда и јесмо идиоти „али макар знамо кад су микрофони укључени“!!!
