Читајући колумну Маруновић донжуан Данила, доживјех, како то неки кажу, трансфер блама.
Не само, како дознајемо, да је предсједник Мило старији двије године од Џони Депа, него је у историјској битности, ништа мањи од краља Николе!
Овдашњи умјетници имају ријечи похвале кад у Србији умјетници предсједника Вучића подвргну критичкој анализи. У Црној Гори, умјетници махом о Милу мисле што и марама Маруновић, у томе се не разликује ни мизантроп Николаидис, као ни многи други, по том питању остајући на нивоу Шуковића или већ сад просутих Буксоваца.
И суверенистички блок, и НВО сектор, и Пуро, сви, ђутуре, о неприкосновеном вођи све најбоље, толику количину дивљења не познаје ни вођа Сјеверне Кореје, којем чак и оно што помисли аутоматски бива уписано у меморију народа којим апсолутистички управља.
Маруновић дакле Данило нема став умјетника него партијског апаратчика, а то је руски израз којим се традиционално описивао државни, односно професионални партијски активист у СССР-у.
Је ли редитељ док је клепао ове Милу у звијезде коване хвалоспјеве иједном макар и за трен помислио на, нпр., Пазолинија, или је настојао да угоди критерију једне Тамаре са Градске ТВ настањене у Београду, иначе најслободнијој вароши на Балкану?
