Генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу 30. септембра ове године истиче мандат, а на том мјесту би, према писању шведских медија, могао да га замијени хрватски премијер Андреј Пленковић.
Очекује се да ће име Столтенберговог наследника бити познато до самита НАТО-а у пријестоници Литваније, Вилниусу 11. и 12. јула.
Западни медији последњих недеља све чешће спекулишу о кандидатима за наследника Јенса Столтенберга, а јуче су се у нагађања упустила и два шведска дневна листа, социјалдемократски „Афтонбладет“ и конзервативни „Свенска Дагбладет“. Према њиховом писању, један од озбиљнијих кандидата је управо хрватски премијер Андреј Пленковић.
„Афтонбладет“ пише како се земље источне и средње Европе већ дуго осећају запостављене у расподјели кључних дужности у Европској унији и НАТО-у.
Шведски лист истиче како то отвара простор за актуелног румунског предсједника Клауса Јоханиса, естонску премијерку Кају Калас и Андреја Пленковића.
Међутим, Јоханису предсједнички мандат истиче тек у новембру 2024. године, а Калас се сматра превише непријатељски настројеном према Русији, што Пленковића ставља у позицију фаворита буде ли се следећи генерални секретар тражио у овом дијелу Европе.
У трци за позицију генералног секретара помињу се и три жене, али све наведене кандидаткиње имају одређене препреке и недостатке.
Донедавна социјалдемократска финска премијерка Сана Марин тешко ће до ове позиције, не само зато што је Финска тек ове недеље постала чланица НАТО-а, него и због тога што двојица последњих генералних секретара долазе из нордијских земаља – Данске и Норвешке. Било би вјероватно превише да и трећа секретарица заредом дође са сјевера Старог континента.
Међу кандидаткињама је и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је шест година била њемачка министарка одбране, али и њен мандат истиче тек крајем 2024. године. Наводно одређене адуте има и актуална њемачка министарка спољних послова Аналена Бербок, но тешко је вјеровати да би савезници прихватили да НАТО и ЕУ воде двије Немице.
У потрази за кандидатима шведски медији стигли су и до дугогодишњег холандског премијера Марка Рутеа, чије се име често спомиње и у калкулацијама за високе функције у Европској унији.
Последње име на попису је шпански премијер Педро Санчез, но његов хендикеп је у томе што Шпанија преузима предсједавање Европском унијом 1. јула, а у новембру га чекају и парламентарни избори.
У случају да се договор не постигне до љета, постоји могућност да се притисак поново изврши на Столтенберга како би остао на дужности још годину дана.
