Није случајно што се баш у овом тренутку напада Српска православна црква и патријарх Порфирије, улазимо у процес озбиљне дестабилизације државе коју спроводе Американци и Британци преко својих агената утицаја, који сједе у српским институцијама и дјелују у јавном животу. Они сада ударају на цркву, као најважнији стуб нашег народа.
Ове упозоравајуће ријечи чули смо од социолога, историчара, професора… које смо замолили да прокоментаришу лавину напада на српског патријарха Порфирија који су услиједили након трибине на којој је он, између осталог, говорио и о родно осјетљивом језику.
На ову тему патријарх се осврнуо и у Васкршњој посланици и апеловао да се обустави насиље над српским језиком, и да се очувају језик и ћирилично писмо. На тај начин црква се успротивила увођењу родно осјетљивог језика који је наишао на велике критике стручне јавности, о чему су и “Новости” детаљно извјештавале.
Да родно осјетљив језик удара на суштину нашег постојања, поновио је патријарх прије неколико дана, а на друштвеним мрежама појавио се снимак на коме се, говорећи о “сензитивном језику”, обраћа некоме са “биједо” и “јаднице”. Овај дио издвојен је из контекста, а када се преслуша цијела изјава види се да се патријарх осврнуо на замјену теза коју су пласирали заговорници Закона о родној равноправности, оптуживши цркву да се не бори за права жена јер се противи да се оне називају, на примјер, “пилоткињама”, “војникињама”, “хируршкињама”…
Историчар Милош Ковић појашњава да је свако ко је послушао бесједу разумио да је патријарх говорио о конкретној особи и о одређеном друштвеном слоју, дакле да не мисли на “жене”, “раднице”, “службенице”, “вјеренице” и све оне тобоже угрожене врсте које се ових дана помињу.
Говорио је, каже Ковић, о привилегованим људима који у нашем друштву, по сваку цијену, покушавају да спроведу идеолошке директиве са Запада, које се и у тамошњим земљама сударају са преовлађујућим системима вриједности, док у Србији имају управо карикатуралне последице.
– Штавише, ти људи живе од такве врсте активности – наглашава наш саговорник. – Свако мора да живи од нечега, то је разумљиво, али је несхватљиво да они покушавају да спријече сваку критику, сваку слободу мисли и говора, да спрјечавају чак и нашег патријарха да о томе слободно говори. Неки су се у његовим ријечима очигледно препознали и зато предводе ову несрећну харангу – навео је Ковић.
Ковић сматра и да оркестрирани медијски напади на Његову светост патријарха Порфирија изнова свједоче о дубини опште моралне кризе у којој се српско друштво нашло.
– Данас се свако осјећа позваним да се изјашњава о свему и свачему, и то није ништа ново, али је занимљиво да низ медија даје ударни простор људима који су отворено злонамјерни, или су потпуно неупућени у теме о којима пишу и говоре – упозорава Ковић и додаје:
– Тај дио јавности, наиме, налази се у некој врсти “перманентне револуције” против наше предањске и већинске културе, и традиционалног система вриједности. Чак ни најновије трагедије очигледно нису утицале на то да се људи умире и призову памети.
Међутим, снимак патријарховог говора изазвао је лавину коментара, а “Твитер”, омиљени јавни простор друге Србије – подивљао је.
Тако је функционер Демократске странке Горан Јешић (на “Твитеру” УжичкаРепублика) за патријарха написао: Одрастао мужјак који около шета у сукњи, не плаћа порез, отима јавне паре, сјече шуму у националном парку, тип чији другари силују дјечаке, а закони и казна не постоје за њих, вријеђа жене.
Државна службеница, повјереница за заштиту равноправностои Бранкица Јанковић изјавила је да су патријархове ријечи дубоко понижавајуће и узнемиравајуће, посебно јер их изговара патријарх СПЦ.
Ни бивша министарка Зорана Михајловић није пропустила прилику, па је као “тужно” оцијенила да било ко говори на такав начин, а поготово кад тако нешто долази и из уста патријарха, јер је његова одговорност “велика, а срамота немјерљива”.
За Мишу Ђурковића, директора Института за европске студије, нема дилеме да су и Зорана Михајловић и Бранкица Јанковић агенти страног утицаја преко којих се врше напади на цркву и патријарха.
– Можемо очекивати такву врсту напада и даље – упозорава Ђурковић за “Новости“ и наставља:
– Вријеме је да сви станемо иза цркве и да сузбијемо простор за агенте утицаја. Добро је што Зорана Михајловић више није у извршној власти, а и Бранкица Јанковић треба да оде са своје функције, јер злоупотребљава законска овлашћења. Прогони интелектуалце, а сада очекујем и тужбу против патријарха – казао је Ђурковић.
Наш саговорник сматра да није случајан тренутак у коме се напада патријарх, да је цијела земља на удару, а разлог је што не уводимо санкције Русији.
– Ударе трпи цио српски народ, а прије свега црква јер симболизује дух нашег народа, па странци и њихови агенти утицаја користе сваку прилику да нападну цркву и патријарха. Очигледно им смета што се у посланици, а и касније кроз изјаве, патријарх изјаснио против Закона о родној равноправности и родно осјетљивог језика, којим се удара на основе нашег језика и што је подржао интелектуалце и стручну јавност – закључио је Ђурковић.
