Једне хладне вечери за вријеме Божићних празника, дјечак од шест или седам година стајао је пред излогом једне радње.
Није имао ципеле, а одјећа му је била сва у ритама.
Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим свијетло – плавим очима.
Узела је дијете за руку и увела га у радњу. Тамо му је купила нове ципеле и топлу одјећу. Изашли су поново на улицу и жена рече дечаку:
,,Сада можеш да се вратиш кући и нека ти је срећан празник.”
Дјечак је погледао у њу и упитао: ,,Да ли сте ви Бог госпођо?”
Она се осмехнула и одговорила: ,,Не сине, ја сам само једно од његове дјеце.”
Дјечак на то рече: ,,Знао сам да сте у некаквом сродству.”
