Свјетска здравствена организација (СЗО) процењује да алкохол узрокује готово милион смрти годишње у европском региону и три милиона смрти у цијелом свијету. То је велики здравствени, али и социјални проблем. А ко су највећи свјетски алкохоличари? Па Европљани, говори извештај СЗО-а, јер од 120 свјетских земаља у којима се највише пије девет је у Европској унији.
Но, велике су разлике између појединих земаља, а просјек ЕУ је 9,5 литара чистог алкохола по становнику, што одговара 190 литара пива или 24 литре жестине. Подаци за Хрватску кажу да је годишња потрошња чистог алкохола 8,7 литара по становнику, што је испод просјека ЕУ, али стручњаци напомињу да се у Хрватској попије барем 25 одсто више кад се укључи ‘домаћа производња‘. То подупиру бројке по којима је у Хрватској око 250.000 алкохоличара и још барем толико оних који прекомјерно пију.
Раст у корони
„На жалост, још немамо регистар за алкохолизам из којег би била уочљива размера те најчешће зависности, али знамо да је за 30 одсто свих психијатријских хоспитализација крив алкохол, што говори о озбиљности проблема“, каже психијатар проф. др Зринка Ковачић Петровић из Клинике за психијатрију Врапче.
Из СЗО-а напомињу да се ипак потрошња алкохола смањила за око 2,5 литара у задњих двадесетак година (од 2000. до 2019.) у европској регији која покрива 52 земље, укључујући Русију и бивше земље Совјетског Савеза, али вјероватно ће нови подаци из пандемијских година покварити то весеље. Прва истраживања говоре да су у корони све земље забележиле раст зависности, укључујући и ону од алкохола.
„Током пандемије, порасла је потрошња алкохола међу женама, родитељима средње доби с малом дјецом и код особа које су од прије биле анксиозне или депресивне, а онда се то ‘прелило‘ и на повећани број пацијената који су потражили здравствену помоћ“, каже др Ковачић Петровић.
Према СЗО-у и у претпандемијској години (2019.) 8,4 одсто одрасле популације ЕУ (старији од 15 година) пило је алкохол сваки дан, 28,8 одсто недељно, а 22,8 одсто на мјесечном нивоу. Само 26,2 одсто грађана рекло је да у задњих годину дана није завирило у чашицу.
Епизодно опијање
У 2019. првих 10 европских земаља с највећом конзумацијом алкохола по глави становника биле су Чешка (14,3 литре), Летонија (13,2), Молдавија (12,9), Немачка (12,8), Литванија (12,8), Ирска (12,7), Шпанија (12,7), Бугарска (12,5), Луксембург (12,4) и Румунија (12,3). Првих 10 земаља које конзумирају најмање алкохола у европском региону СЗО су Таџикистан (0,9 литара), Азербејџан (1,0), Турска (1,8), Узбекистан (2,6), Туркменистан (3,1), Израел (4,4), Јерменија (4,7)., Казахстан (5,0), Албанија (6,8) и Сјеверна Македонија (6,4). Србије нема на овој листи.
Но, у СЗО-у напомињу да већина земаља на овом попису, осим Сјеверне Македоније, Јерменије и Израела, има муслиманско већинско становништво којем је конзумација алкохола забрањена па је то један од кључних разлога смањене потрошње. Насупрот томе, унутар ЕУ ни једна земља нема годишњу потрошњу по глави становника мању од пет литара чистог алкохола, заправо, само пет земаља је испод годишње потрошње по становнику од 10 литара: Италија (8,0), Малта (8,3 литре), Хрватска (8,7), Шведска (9,0) и Холандија (9,7).
Разлике између земаља ЕУ у конзумацији алкохола очито су поприличне, али један се тренд не мијења – мушкарци пију више од жена односно 13 одсто мушкараца и 4,12 одсто жена пије сваки дан. Подаци такође показују да како људи старе, њихов дневни унос алкохола расте. Особе старости између 15 и 24 година најмања су групација у статистици дневних конзумената алкохола (само 1 одсто), док је за оне од 75 или више година вјероватније да ће сваки дан попити пиће (16 одсто).
Епизодно опијање или прекомјерно пијење алкохола у једној прилици, што подразумијева 60 грама чистог алкохола или 6 стандардних алкохолних пића, догађа се код једног од пет Европљана барем једанпут мјесечно. Највећи удио одраслих који учествују у епизодама тешког опијања барем једном мјесечно био је у Данској (38 одсто), Румунији (35 одсто), Луксембургу (34 одсто), Немачкој (30 одсто) и Белгији (28 одсто).
Друштвене последице
Према СЗО-у, не постоји сигуран ниво пијења па је не пити алкохол једини начин да се избјегну његови штетни учинци.
Међутим, неке владе су издале смјернице о нискоризичној потрошњи. Канађанима је, примјера ради, Национални центар за зависност препоручио ограничење на само два пића недељно. То је драматичан рез од претходне препоруке која је допуштала 10 пића недељно за жене и 15 пића недељно за мушкарце. Европа је попустљивија од Канаде, а смјернице су релативно сличне.
Белгија, на примјер, каже да је ограничење 21 стандардна чаша недељно за мушкарце и 14 за жене, било да се ради о пола кригле пива или малим чашама вина. Ирска, међутим, савјетује највише 17 стандардних недељних пића за мушкарце и 11 за жене. Бугарска и Холандија кажу да је дневна препоручена граница једна чаша вина, једно пиво или 50 мл жестоких пића.
Њемачка каже да је максимална толерисана дневна доза за мушкарце 24 г алкохола, што је еквивалент пола литре пива, 250 мл вина или 60 мл алкохола. Женама се савјетује да пију упола мање. Естонија препоручује најмање три дана без алкохола седмично…
Но, СЗО упозорава да је алкохол кривац за 30 одсто смрти од ненамјерних повреда, и са 39 одсто смрти од намјерних повреда, попут самоубиства и убиства.
