
На првој Свјетској конференцији о добробити дјеце, која је била одржана 1925. у Женеви, 1. јун је проглашен Међународним даном дјеце. Званично, овај датум је усвојен као Међународни дан дјеце у међународној заједници 1950.
Сиромаштво, глад, насиље међу дјецом, смањење дјечје смртности, доступност здравствене заштите свој дјеци, помоћ материнству и подршка породици само су нека од питања друштва, које би државе потписнице Конвенције УН о правима дјетета, морали да ријеше.
Дјеца из социјално угрожених породица и то само оних који примају материјално обезбјеђење породице ( МОП) чији износ је срамотно низак ( креће се од 85 до 150 евра), од државе имају мјесечно, 50 евра дјечијег додатка. Њега може добити највише петоро дјеце у породици, упркос негативном природном прираштају. Сва остала дјеца независно од услова у којима живе и породичних примања, имају исти дјечији додатак у износу од 30 евра.Са 20 евра разлике, се не могу умањити изражене социјалне разлике и ускраћене могућности, међу дјецом.
Бесплатне књиге за основну школу имају сва дјеца али бесплатан школски прибор немају чак ни дјеца из социјално угрожених породица, као ни уџбенике за наставак школовања, па се њихово образовање не ријетко, завршава на овом нивоу.