Некадашњи лидер ДФ-а Миодраг Лекић, оцијенио је да ће тај савез остати „значајна страница новије црногорске историје“.
„То је био озбиљан искорак у политичком животу Црне Горе. Не само због велике снаге коалиције, већ и због циљева, од декриминализације црногорског друштва, борбе против аутократског владања земљом, заробљених институција, спреге државе и мафије, све до тежње социјалне и националне равноправности у једној државно уједињеној и озбиљној земљи“, истакао је за „Вијести“.
Лекић каже да је „унутрашна историја ДФ-а“ имала успоне и падове, и то у више фаза, али да је ДФ углавном успио да оствари демократско функционисање на унутрашњем плану.
„Што није било лако имајући у виду да је састављен од доста различитих субјеката. Треба подсјетити да је у првој фази постојања ДФ-а остварен широк круг субјеката. Постојала је компонента Грађанског клуба, па и угледног Савјета ДФ-а, који су имали у свом саставу мултиетнички карактер, с доста истакнутих црногорских интелектуалаца“, додаје он.
У Савјету ДФ-а били су професор Правног факултета Милан Поповић, писац и драматург Љубомир Ђурковић, професорица Грађевинског факултета Јелисава Калезић, књижевник Ибрахим Чикић…
Лекић наглашава да није имао личних проблема у ДФ-у, да је био уважаван, и да је покушавао да узврати „истом мјером“.
Додаје да је његов одлазак прошао без конфликтне атмосфере и реторике.
„Треба рећи да се након тога ДФ опредијелио за нешто радикалније дјеловање, и то сасвим легитимно. Власт је то искористила за репресије, па и монтирање судских процеса према ДФ-у и његовим члановима, кријући да је прави разлог била њена забринутост због досљедности у борби против криминала и корупције у земљи“, рекао је саговорник.
Бивши лидер ДФ-а каже да су према том савезу, „понекад из предрасуда, понекад из циничних геополитичких игара“, учињене неправде „с одређених линија, па и специјалних служби, из међународних кругова“.
„Макар не био у свему сагласан са ставовима из ДФ-а, јасно сам саопштавао критички став према неким позицијама међународних кругова по којима субјект који осваја највише гласова на изборима не може да буде компонента Владе. То је било екалтантно кршење основих принципа демократије. Иако се то дешава углавном иза кулиса, та акција непоштовања народне воље и правила демократије је била и приликом састављања 44. владе, а очигледно реализована преко домаћих, контролисаних извођача. Али, то је једна друга тема…“, рекао је Лекић.
