Дјечја психолошкиња из Санкт Петербурга Екатерина Мурашова 2013. године спровела је врло занимљив експеримент – 68 тинејџера узраста од 12 до 18 година одрекли су се телефона, телевизора, рачунара и видео игрица на осам сати. За то вријеме услов је био да не комуницирају ни са ким.
Оно што им је било дозвољено је да пишу, цртају, читају, пјевају, шетају и баве се сличним активностима.
Аутока експеримента жељела је да докаже радну хипотезу да савремени тинејџери нијесу у стању да заокупе сами себе и да су потпуно несвјесни свог унутрашњег свијета.
Према правилима експеримента дјеца су сјутрадан имала задатак да испричају како су доживјели овај тест.
Психолошкиња је свим учесницима савјетовала да у случају превелике анксиозности, нелагоде или напетости обуставе експеримент, те да забиљеже вријеме и разлог њиховог прекида.
Резултати су били у најмању руку шокантни, а узмите у обзир да је експеримент спроведен прије десет година, када је технологија ипак била далеко мање заступљена него што је то данас случај.
Од 68 учесника само троје је завршило експеримент – једва дјевојчица и два дјечака. Тинејџерка је током осам сати записивала своја осјећања у дневник.
Један од дјечака провео је осам сати правећи макету једрењака, уз паузу за ручак и шетњу пса. Други је прво сортирао и систематизовао своје колекције, а затим се бавио пресађивањем цвијећа. Ни један ни други нијесу имали никакве негативне емоције током експеримента и нијесу примијетили појаву „чудних“ мисли.
Троје учесника експеримента пријавило је да су им се појавиле „самоубилачке мисли“, а петоро је доживјело нападе панике. Код 27 тинејџера забиљежени су симптоми попут мучнине, знојења, вртоглавице, таласа врућине, болова у стомаку… Скоро свако од њих пријавио је осјећај страха и анксиозности, преноси портал „21мм.ру“.
Интересовање и узбуђење уочи нове ситуације и суочавања са самим собом спласло је скоро код свих учесника до почетка другог или трећег сата. Само десет тинејџера који су прекинули експеримент осјетило је анксиозност послије три или више сати самоћа.
Експеримент показује да су дјеца у вријеме кад су била дио експеримента, јела, читала или покушавала да то чине, радили неке школске задатке (то је било за вријеме распуста, а многи су се из очаја латили уџбеника), гледали кроз прозор или се „вукли“ по стану, ишли напоље, до продавнице или кафића (у експерименту је била забрањена комуникација, али је било дозвољено размијенити неколико пријеко потребних ријечи са продавцима или касирима).
Слагали су слагалицу или лего коцке, цртали или покушавали да цртају, играли се са псом или мачком, очистили собу или стан, купали се, бавили се физичком активношћу, записивали своја осјећања или мисли, свирали клавир, гитару или флауту, троје је писало поезију или прозу, један дјечак је скоро пет сати путовао по граду мијењајући аутобусе и тролејбусе.
Један дјечак је, преноси Нова.рс отишао у забавни парк, али је за три сата почео да повраћа, други је препјешачио цијели град, трећи отишао у Зоолошки врт, а једна дјевојчица се молила, друга отишла у музеј.
Послије експеримента су скоро сви у неком тренутку покушали да заспу, али нико није успио да искоријени „глупе“ мисли које су им се опсесивно вртјеле у глави.
По престанку експеримента 14 тинејџера је одмах ушло на друштвене мреже, 20 је контактирало своје пријатеље, троје родитеље, а петоро је отишло у госте код својих другара. Остали су укључили телевизоре или почели да играју компјутерске игрице.
Скоро сви су одмах укључили музику или ставили слушалице на уши.
Сви страхови и симптоми су нестали одмах након завршетка експеримента. Занимљиво је да је 63 тинејџера препознало експеримент као користан и занимљив за самоспознају.
Шесторо учесника су сами поновили експеримент и тврде да су успјели након више покушаја.
Када су тинејџери анализирали оно што им се дешавало током експеримента, 51 особа је користила фразе као што су „зависност“, „доза“, „повлачење“, „испоставило се да не могу да живим без…“, „треба ми све вријеме“…
“Сви су без изузетка рекли да су били страшно изненађени мислима које су им падале на памет током експеримента, али нијесу били у стању да се позабаве њима због погоршања њиховог општег стања”, показала је анализа.
